Учитељ

198 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Светновање народних празнина. У нашим се основним школама, скоро и не прослављају народни празници. Једина прослава која има већег значаја то је прослава Св. Саве. Па и она се на многим местима приређује.:не ради школске омладине, но грађана ради. Само каткад падне по која реч омладини намењена. Рад Св. Саве износи се као рад школског човека. Његов политички рад ретко се спомиње, а скоро никад се не указује на важне и крупне последице "тога рада. |

Прослава осталих народних празника своди се само на одмор. Ни једном једитом речи не објасни се деци важ- | ност догађаја који прослављамо. Овој небризи ишле су на руку и саме просветне власти. Рекао бих да су оне сматрале те празнике као штетне по школу. Наређивана је редовно замена отпразнованих дана. Зар то не значи: па шта ће нам ти празнициг Сада је само у толико боље, што замене нема. |

Не велим да нам је празника мало. Доста их је, само их не прослављамо како треба; прославом никад не постижемо ни наставне ни васпитне користи.

На светковине ових празника данас се озбиљно гледа, иу Француској ну Немачкој. Учитељ Француски први је дошао на мисао, да велики догађаји и виђене личности народне васпитавају омладину. У Немачкој се труде да и празницима одрже свеже успомене код омладине на велике дане своје прошлости. Њихов Шлећ уоп Ни еп вели: за" довољство је живети у добу пробуђене свести народне. _ Немци веле: не смемо никада заборавити људе који су _ створили Немачку, који су је начинили изнутра снажном, а с поља виђеном и чувеном. Њих треба да зна свако немачко дете. Они доиста тако и поступају. Како се пак ови дани прослављају у Француској изнео сам у овом листу 1895. године. ;

Ми се само не користимо овим васпитним средством. Мрослављање народних празника код нас се своди на цр-