Учитељ

БУЂЕЊЕ ПАТРИОТИЗМА школом 199

квену свечаност. Школа их се врло мало или ни мало не сећа. Успомена на најкрупније догађаје из наше прошлости одржавамо опелом. Ми и сада наричемо на косовском гробљу. Утисак са те прославе је тужан, жалостан, а тиме се не подиже дух, не снажи самопоуздање. Бар то не бива, код деце. Туга Видовданска скоро се никад не зачини радосним тренутцима из прошлости народне. Успомене брзо прелећу и простор и време. Нек се Видов-дан веже за Цвети; | Косово нек нас подсети на 1804. и 1815. годину и обрнуто. Нек се радошћу разгали жалост; штетном самохвалисању нек не даду сувише маха успомене на изгубљене бојеве српске. Ову потребну попуну нека изврши школа прослављањем народних празника.

Средиште тих прослава треба да буде учитељ. Нек се пи у школи прослави сваки народни празник. Нека учионица, и цела школа својим изгледом подсећа на ту прославу. Подесним говором нека учитељ објасни деци важност догађаја који се десио тог дана, или вредност личности чију успомену прослављамо. Нека прославом заинтересује целу општину. И зрели се људи имају ту чему научити. Учитељ ће тиме подићи и свој углед, а одужиће и један дуг својој отаџбини. Само ће тако наша основна школа бити права српека народна школа. Она треба: да научи децу, да је служба отаџбини најсветија служба; да им слобода и на" предак отаџбине буду дражи и од самог живота. Примера за угледање приликом народних празника имамо доста.

Да завршим. Служећи овој великој идеји, нека учитељ српски никад не заборави на своју спрему, и на прилике. у којима ради, јер, понављам, само спреман и осигуран. учитељ моћи ће предано послужити својој отаџбини.

Љуб. М. Давидовић.