Учитељ

СТВАРНЕ ПОГОДБЕ : #18

Може се сад мислити да наставници и наставнице у овом добу могу још најповољније примењивати педагошко знање и очигледне методе поучавања. Разуме се да и старији од 12—20—25 година иду сада овим путем, ако само не пређу у стање кад замишљају да су потпуно спремни, да раде како ваља, а тим поступзо отпочне и опадање и гипкости у предавању а и знању. У периоди од 15—25 године па и даље, ако се у опште не врши слична контрола над својим сопственим знањем и умењем у предавању, отпочиње шаблонско учење. Ту имате употребу метода, и рекли бисте да је све у своме реду, али се опажа да, је нестало кад мање кад више оне живе ватре и одушевљења, оно јако интересовање, оно велико частољубље, да све не мора бити до краја онолико тачно, оштро и исправно; да може настава бити и мало нижа, —- једном речи наступе обзири који представљају почетак абања и старења. Није никако чудо што се очигледност претвори по где где у механизам — што се у дугом низу година научило, па се сад »испоје ка пјесма. на уста.“

Ипак, према таквим радницима, мора човек водити рачуна по оном, што је сваком наставнику познато: да је меивот борба; да се човек бори па се цч — замори; да човек не може сваки дан бити онакав какав је био у млађем добу. Респект према таквим трудбеницима! Било је прилике да одем у школу наставницима од по 27 година службовања, учитељу и учитељици, — "па ипак није све онако код њих како сам мало пре претпоставио. Ту је рад који се истина ослања на давнашње искуство, али је обрада појединих предмета, а нарочито обрада рачуна потпуно складна са животом околине у којој су били, и обделавања методама које приписује методика тога предмета.

Према времену од када је код нас уведена очигледна. наставна метода, ретки су наставници од 30 па и преко 30 година. Очигледна настава у њихним рукама мора свако-