Учитељ

БУЂЕЊЕ ПАТРИОТИЗМА ШКОЛОМ 193

стоји људски ауторитет. Ко свега тога нема, нема ни љубави према својој отаџбини.

Веронауци је задатак да децу упозна са оним што је свето, узвишено и добро. Ту лежи сва снага њезина као васпитне дисциплине; само тиме она може да створи религпозно морални карактер, који се без љубави ка својој отаџбини не може ни замислити.

Али не треба никада заборавити једну неоспорну истину. Религија ће послужити као коректива воље само онда, кад пстински обујми срце детиње, кад га оплемени, да постане подесна средина за цветање врлина. „Испуните

постигне неће помоћи ни увећан број часова веронауке, ни дуге беседе учитељеве, ако оне само лете за усана његових, а не потичу из дубине срца његова. Само религиозан учитељ може предавати веронауку тако, да нам она, да жељене резултате; само такав човек може веру у Бога и љубав ка отаџбини да улије у масу, у народ, који је по речима једног духовника темељ сваке државе; који је њезин живот у миру, одбрана у рату.

Народна историја је најподеснији предмет за буђење патриотизма. Али да напоменем одмах, историја ће бити права учитељица народна и ствараће код деце моралан карактер тек онда, кад одбаци све оно што је неистинито. Она треба да буде огледало правичности и трпљивости, поштовања и непристрасности према свакоме, према свакој држави, према свакој вероисповести. Она треба да буде неумитни судија, који ће правично досудити свакоме своје. Извртање очигледних фФаката, тумачење извесних појава како се нама свиди, па ма се и грешили о истину, не доликује дисциплини, која хоће у души детињој да зажеже племенито осећање патриотизма. Нама бар није то потребно. Наша, је историја пуна светлих примера. И поред тога не заборављајмо да су и наши стари грешили. Њихова светла дела нека послуже деци за мример како се служи својој

:

срце дечје примерима врлина“ вели један писац. Да се ово.