Учитељ

310 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

или оном допадати његов говор и његово писање, већ је увек радио за добро наставе, за добро народног подмлатка, и ако је у многим приликама противника у томе имао.

Такви људи који су посвећени за извесне ствари, најбоље могу оценити шта је добро, а шта рђаво, а ми користећи се њиховим већ изнетим мислима, можемо доносити свој суд овакав или онакав, према извесним стварима.

Ну пре свега дужност је оних, којих се та питања највише тичу, да промисле о њима, наравно обзирући се на поједине ствари, које су расправљали компетентнији од њих, па онда у вези са тим, изводити закључак, по коме се имају управљати сви они, којих се буде морао тицати тај закључак.

Ако. ли се буде радило супротно овоме што наведосмо, онда ће ти закључци бити по све погрешни и штетни, и наставници ће се морати по њима управљати, и ако су уверени да су штетни по наставу, по васпитника и по саме васпитаче.

По наставу су штетни зато: што по онаким закључцима настава не може ићи својим одређеним током којим треба да иде, већ мора мењати свој положај на све стране, и онда је таква настава врло мизерна! Таква настава не може одговарати ономе на што је намењена, већ се таким начином настава профанише и ништа друго.

Кад је сама настава така, онда и сами ученици неће имати никакве користи од ње, већ ће узалуд седетии трошити златно време, које се губи погрешком оних, којима, су те ствари поверене да их изведу тако, како ће се од њих имати користи, а не штете.

Још је по васпитанике штетно с два гледишта, и то: с моралног и интелектуалног.

(С моралног гледишта штета је та: што ће васпитач морати обратити највећу пажњу на онај онако велики мате"ријал, да би њега могао. савладати, не обзирући се на, такве ствари, од којих би васпитаници моралне користи имали.