Учитељ

82. РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

од прилике, па како испадне, нека испадне, њих се није тицало ! вије“ -

Ни једно од овога што поменусмо не би требало и не би смело да буде, кад би се водило озбиљног рачуна о напретку наставе и нашег подмладка.

И дан дањи, у нашој основној школи утрпан је толики материјал, да заиста они малишани, по речима, Русовљевим „морају постати млади мудраци а стара деца,“

Онима који кроје наставне планове и распореде, могли бисмо слободно рећи, да не иду са временом, нити су пак они сами савремени, кад и дан дањи има многих непотребних ствари у нашим наставним плановима за основне школе, које су се могле видети у истим од пре 25 и 30 година!

Па онда да се запитамо: да ли ми идемо са, временом заједно, или ће нас оно преживети

Непобитни је Факт да остајемо. иза њега! Дакле, из овога се јасно види, да код по неких људи нема љубави; нема осећања за оваке свете ствари, које засецају дубоко у живот нашег народа, и ако од њих Завибви будући напредак нашег народног подмлатка. Можемо отворено рећи, да је билом таквих међу онима који су кројили наставне планове, да су отворено говорили: „па шта би радили наша учитељи и чиме би се занимали, над би им тако мали програм остао2!!!

Из овога се јасно види, да су већ неки били опијени бевразложном бојазношћу, да не би учитељи седели беспослени и радили друго што!!! —

Дакле таквим члановима, којима је била поверена та, света дужност, није била главна ствар она за коју су по-' звати, већ та: да се уз наставу и васпитанике не би користили и учитељи! И онда да би оптеретили учитеље, и да би исти имали и сувише повла — натрпали су у програм толико непотребних ствари, да/ им се морамо чудити, јер се нису обзирали ни на наставу, ни на васпитанике. Да, овако мислимо, натерује нас њихов рад и ништа друго.