Учитељ

УЧИТЕЉ КАО ВАСПИТАЧ | 313

Таква настава неће имати никакве везе са васпитаницима, јер неће моћи утицати на њих, како би ребало, па ма ту радњу вршио најспремнији наставник, нити ће пак такви васпитници моћи разумети онаку наставу.

Настава и васпитаници морају стајати у најтешњој вези, тј. настава мора потпуно утицати на васпитанике, а васпитаници је морају потпуно разумети и од ње стварне користи имати; јер кака ће бити корист ако програми буду претрпани непотребним стварима, и рад васпитачев не буде утицао на васпитанике онако како би требало, и како би васпитаници имали користи од рада васпитачевог '

Одговор нам је веома јасан и прост, да би сви имали штете, а не користи. Па зар се и данас не би могле применити ове Русовљеве речи: „Од многог нашег даналињег знања које у школи тресађујемо, нешто некорисно, а нешто деци непојамно тако, да се на послетку готово све може свести на налшта,.“ |

И заиста ако хоћемо да будемо искрени, и данас би се могле применити ове Русовљеве рече, које управо потврђују оно, што мало час поменусмо.

А да би још боље доказали да наше школе треба да. дају само потребна и најнужнија. знања, послужићемо се речима Песталоцијевим, где на једном листу свога списа о васпитању вели: „Проћердавати живот све омладине, а нарочито сељачке, у многим годинама, учења и прибављању многог нецотребног знања, по нашем је мнењу више него обична. манија, ноја потиче из фанатизма за брзим и чудним усрећавањем. То је по нашем мишљењу са умног становишта шраво безумље, а са моралног грех, који се не да, ничим загладити.“ |

Па према свему овоме, ипак не смемо бити скептици у погледу васпитања и ако је у многоме погрешно. Наша,

је дужвост као најглавних фактора при васпитању, да про-

учавамо и изнобимо све добре стране васпитања, а да осуђујемо све оно, што би сметало прогресу наставу. Учитељи