Учитељ

ТУЧИТЕЉ КАО ВАСПИТАЧ 315

Кад се. н. пр. нешто дете пита, а оно случајно погреши, и васпитач викне, оно се горе забуни и стане горе грешити. Васпитач се још више наљути и почне више викати и такав се васпитаник мора изгубити, и од једном заборави и оно, што је добро знао, наравно мотрећи с које ће стране долетети шамар. Дакле он се потпуно расејао, и место да мисли, те да може одговорити на постављено питање, он мора да стрепи и да мисли на шамаре. —

Али без сумње овога не би било, кад би наставни планови и програми одговарали моћи дечјег схватања и разумевања. По нашем мишљењу, колики год грех носе на, себи таки учитељи, толики исти носе и они, који су натрпали у програме онолики материјал, те због тога многи не бира средства да би само до резултата доћи могао.

Што се дешавају врло често случајеви, као што их сад поменусмо, грешка је и у томе, што многи мисле и рачунају, да за мању децу може бити добар васпитач и са мањом спремом. То је по нашем мишлењу велика погрешка, јер ако основну наставу буду вршили слабији и неспремнији васпитачи, онда ће њихови васпитаници бити влостављани, и изаћи ће из школе без стварног знања, и после кратког времена неће знати тако рећи ништа. Ако | ли пак такав васпитаник продужи школу, мора се уложити много труда да такав васпитаник може продужити даљи рад. Али ако случајно васпитачи у средњим школама не буду водили рачуна о оваквим васпитаницима, пошто они ни иначе не одговарају за свој рад као учитељи основних школа, онда ће се овакви васпитаници вући

з разреда у разред, као год јектичав човек, који је непрестано на ногама, док се једног дана, не изгуби.

Да би се настава, васпитачи и васпитаници ослободили од свих до сад поменутих случајева, који су неоцењени штете донели: настави, васпитачу и васпитаницима, и да би васпитачи могли потпуно вршити своју дужност, нужно је на првом месту: да васпитачу буду одрешене