Учитељ

ЖЕНСКО ОБРАЗОВАЊЕ ДО КОМЕНСКОГА 598

материјалне, црквене и државне, али мање у погледу на интересе наука и уметности. Био је протекао већ читав век талијанскога препорођаја, а Германија је још била страна његову утицају, и тек при крају ХУ века почињу и у њој вејати новије струје. Њих уносе мање виђене личности, изузев Силвија Пиколоминија. Ну те мисли пи погледи слично горским потоцима, стекоше се ода свуда и најзад се Ссташе сливати у голему реку, која ваљаше своје бурне таласе по мору без приморја. Нећемо ређати имена чувених европских хуманиста, но ћемо приметити само то, да су сви они високо издигли значај и утицај материн у породици и друштву и са многим женама, које бу делиле њихово мишљење, одржаваху непрекидну преписку. И много је жена стало одмах у прве редове бораца за истину. У Француској се истиче друштво Маргарите Наварске, у коме “као јасна звезда сија име учене Ренате, прве храбре и отворене заштитнице гоњених хугенота. У лицу Олимпије Морате, те музе италијанске (ја тива 4' НаПај), италијански се препорођај спаја, вродничким везама с немачким; у самој Германији. звуче имена сестара Каритас и Кларе Пиркхајмер, Урсуле Коте, Глаубургове, Јелисавете Брауншвајшке, Катарине, херцогиње Саксонске и најзад Аргуле фон Грумбах. Хуманисти се често враћају на мисао, да жена има исто тако право на образовање нао и мушко. Но кад се узме у обзир то, што су умне ризнице биле приступне само маломе броју избраница и да се ошшти захтеви за оснивање женских школа, по новим начелима, још не јавише, то је очигледно, да су: средњи век, поред свих својих напора, па и сами хуманизам, учинили тако исто мало за опште и овесталешко образовање женско, колико и стари век. 5] Реформација је најпре истакла питање о народној школи са матерњим језиком, и у њој се тек јавља брига о целокупности женскога образовања. У посланици својој из 1594 год. коју је упутио представницима свих сталежа у Германији, саветујући их, да подижу хришћанске школе, како за мушке тако и за женске, вели Лутер ово: „Свету треба паметних и вредних људи и жена, да. би први могли ваљано управљати земљама и народом, а жене да би умеле нућшти кућу и васпштавати децу и слуге.“ Овде се први пут јасно у својој првобитној простоти исказује мисао о потреби и главним циљевима женске школе, и њих све будуће црквено-школске установе узимају за бакву. Ево шта вели теоретик реформације Јован

“) Тек реформација уноси у женско мишљење идеју о неоспорној равноправности оба пола.

УЧИТЕЉ . 22.