Учитељ

ЖЕНСКО ОБРАЗОВАЊЕ ДО КОМЕНСКОГА 385

дневним питањима и да чак у њима узму најживље учешће. Таквим јавним радницима у епохи реформације, које су водиле богословске диспуте и препирке, — беху Ана фон Китлиц, Катарина. Јункер и горе поменута Аргула Фон Грумбах. На несрећу, ваљани почетци реформатора на школину преуређењу нису дали жељенога плода. Верски и секташни сукоби, мешање власти у црквене послове и и најзад, ужаси тријесто-годишњег фата — довели су школу до коначне пропасти. Чак у великим градовима девојачке школе по начелу Бухенхагена, уступише место тако званим Уузтћеасћлеп, У којима се је учило, Бог зна, шта и како, те боље породице нису ни смеле слати у њих своје кћери. И тако се овом приликом поновио случај, да женско образовање зависи од материјалних услова појединих породица. У католичким су земљама, истина, и даље живеле женске школе при манастирима нарочито у калуђеричком реду Урсулинака, куда су имућне католичке породице слале своје кћери, но ових је школа било мало. Те је тако већина женскиња остајала са полуписменом спремом.

И гле, сину ех опепфе јих (звезда. на истоку)! Скромни син словенскога племена, Коменски, велики својом смиреношћу и љубављу ка истини, чијем остварењу даде он сав свој живот, изговара са, искреношћу, њему својственом, ове знамените речи: усви–су—-се_ људи родили са једним и истим главним циљем — да буду људи,

· ј. разумна. створења, господари осталих створова, жива слика свога Творца. С тога сви треба да раде на томе, "та би, добивши потребна знања, добродетељ и веру, могли корисно провести садањи живот и припремити се за будући. Бог не трпи притворство, — па и ми, ако би пустили да се развију природни дарови само неколицине, а друге заборавили, показали би се неправедни, не само према сарадницима нашим у једној и истој природи, но и према самоме Богу, који тражи, да га познају, љубе и прослављају сви, на којима је он ударио слику своју. А ово ће се, у сваком случају извршити тим истрајније, што буде јаче сијала светлост познања. Јер ми онолико и љубимо, у колико познајемо. Није могуће навести ни један доказ, по коме би слабији пол требало потпуно отклонити од изучавања науке, била она на латинском или матерњем језику. Та и женско носи на себи лик Божји, и оне имају раван део у блаженству и царству будућега века, у равној су мери и оне обдарене неуморним и примљивим за науку умом, често још у већем степену но мушкарци ; 'и њима је такође отворен приступ на високе положаје, јер су и оне често позиване да управљају народима, да дају спасоносне савете царевима и управљачима, а такође

225