Учитељ

336 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

су одређиване за познање лекарске вештине м других корисних послова за човечанство; и онда, зашто ми, да им дајемо само азбуку, а по том да их гонимо од даљег учења7% Бојимо ли се ми лакомислености њихове пи настраностиг На против. Што чим бољим м 0овбиљнијим предметима испунимо мисли, тим ће у њима бити све мање места за лакомисленост и наџвност, које се обично јављају као последица душевне пустоте.

„И према томе, ја се не слажем са речима апостола који велиг „Не дам жени, да се учи“ или стиховима Јувенала“ :

„Оћеш ли домаће среће — с ученом је женом не стече.» И ако при свем том она логику зна: и историју нашу сву, Веруј ми и онда ћеш сигурно с њоме пропасти!

БАко ли ко упита: уа шта ће бити, кад занатлије, сељаци и надничари, па чак и слушкиње наше постану образоване %“ ја ћу му одговорити ово: биће то. ако свеопште образовање младежи буде уређено на правилним основима, како ће сваки унапред знати, куда треба водити и управљати све своје радње и тежње, у којим се границама, треба кретати и на који начин сваки може чувати свој опстанак.“ То је било речено пре 300 година! Очигледно је, да тај програм отиште човечанског образовања, о коме Коменски мисли, да је обавезан и за женскиње, па ма коме оно сталежу припадало, спада у Најшире и најближе к истини програме, који су израђени до њега. Не можемо тврдити, да је он први и једини изи-– шао с таквим погледима, — не, он је се појавио само као срећни проповедник и учитељ онога, што је се незнано и невиђено разрађивало кроз векове, учитељ дубоко уверен у истину својих начела, који је и нама завештао своју необичну веру у срећвију будућност. Створити ту срећнију будућност, зависи од нас самих, од наше ватрене, неуморне и стварне љубави према — човеку!

Да завршимо речима нашега славнога учитеља: „Ви научени које је Бог наоружао мудрошћу и проницавим разумом, да би могли порадити на жељеноме напретку, спремите се, да не би задоцнили принети своје искре и буктиње, којима ћете ужећи свећени огањ! Сетите се речи Христове: „ја сам сишао да донесем огањ на земљу и нако би се радовао, да је се он већ разгорео! Тешко ономе, који могући принети своју буктињу (луч), да зажеже тај пламен, приноси само дим зависти, мржње и пакости«“. И због тога, тешко вама, ако ви једни будете само учени, већ ирџоните сви, према својој сили и снази, да вашом помоћу и други постигну срећу знања и учености. (0 руског превео Ст, 6. Станишић

то) ф-•-ен=————————=—-