Учитељ

ПРЕДАВАЊА 5, 343 МА аи ИВА

ПА а А И

без своје одбране... Теби је, Војине, смем поверити, јер сам ти познао и срце и душу.

Суве га за тим загушише.

И Војина стеже нешто у грудима. Срце му је силно куцало, а сузе линуше низ образе.

Он га узе за суву и увелу руку, принесе је својим устима и целива.

- __ Бог милостиви, заштитник и бранитељ свију нас, нека ми је сведок, бићу Даници одбрана и утеха у животу!...

Болесниково се лице разведри. Очи синуше необичним пламом. Своје руке оклопи око лепе главе Војинове и притиште је на своје усне и дуго је тако држаше... ~

За тим целива и Даницу. -

Хтеде још нешто да каже, али му реч застаде у плу Суза се заледи у оку... Руке остадоше опружене, а поглед управљен на мило чедо своје... Добро срце његово пре-_ стаде куцати, а праведна душа одлете у рајске висине.

Ж

Реч, дату самртнику, при поласку на пут вечности, одржао је млади учитељ Војин. Аманет свога старог пријатеља, кога му је он на самрти поверио, сачувао је он, као своје најдрагоценије благо...

У једном од наших лепих места, још лешше Домовине, учитељује и данас учитељ Војин. Његова Даница, одгајила му је два красна синчића, као две златне јабуке. Један од њих има и дедино име Пера, који свакога вечера, кад блеђане звездице тихо затрепере, по њима поздравља своје миле унучиће, а тај дедин глаб; као да одјекује у оретним п задовољним срцима Војина и његове миле Данице.

ПРЕДАВАЊА

о води Данас ћу вам говорити о води. Да би ме боље разумели ваља да добро пазите шта ћу радити. Ево видите у овом суду је чиста вода, — напи 6е мало Мирко, и види је ли то вода.