Учитељ

КЊИЖЕВНОСТ 959

ењига, и да се у њему удеси потпуна библиотека. Овај·вагон — библиотека увршћује се три пута месечно у воз, иза време бављења возова измењују се књиге узете на прочитање. Такса за употребу књига из ове покретне библиотеке одређена је по 15 копејака месечно, а они који желе да прочитају још им најновије часописе и друге списе, плаћају још по 20 копејака месечно.

Нов учитељски лист. — Неколицина учитеља и учитељица основних школа у Спљету, покрећу нов педагошко-дидактички лист уда међусобно упознавање и брстско споразумљење без особних и политичких задиркивања» —- како они то веле у својему огласу, који су и нашем уредништву послали. — Лист ће излазити двапут месечно, а биће му уредник г. Иван Булић учитељ. -

Ми се искрено радујемо појави овога педагошкога листа на лепоме српском приморју, али не можемо а да не искажемо две напомене поводом самога огласа. Једна је напомена та, што ће се лист штампати само латиницом а не и ћирилицом, а друга је та, што и у самоме огласу има неколико израза који не дају најбољу сведоџбу г. г. покретачима листа, о знању српскога језика. Тако, ту ћемо се срести са речима: ,наобразба, тискати, отраг, заговарати, из вана, заглавак, западати, изнимно, нашо гласило (м. наше гласило) свешцима, омот ит.д. Оваке, и овима сличне грешке не смеју ни пошто чинити учитељи ни у обичним својим пословима, з камо ли у јавности, где се појављују да и друге поучавају.

Бар наш лепи српски језик има куд и камо лепших и погоднијих израза од оних, које горе исписасмо.

Ова наша братска замерка потекла је од срца, у том циљу, да се браћа учитељи покретачи овога листа, још у почетку клоне свега онога, што би им донело приговора.

У то име срећан им почетак.

,

оовјеве

КЊИЖЕВНОСТ

А). РЕФЕРАТИ

5 О ДОМАЋИМ КЊИГАМА

Улога свештеника и учитеља у оснивању и раду земљорадничких задруга. Посвећено нашим свештеницима и учитељима. (Други наслов: Издања главног савеза српских земљорадничких задруга. свеска трећа). — Београд 1898. г., на осмини стр. 51.

Има томе педесет година како сељак, поглавита, снага домовине наше, стално опада, и пропада. Као што нам званична статистика, казује, за време од 1859——66. г. изгубили смо петину стоке; 1859. било је 3,370.507 комада разноврсне стоке, а !866. само 2,713.275 комада. Али кад се узме у рачун и то, колико се за тих 7 година становништво намножило, онда,