Учитељ

1 О КЊИЖЕВНОСТ

4 излази да је мањак још већи — 4 дакле близу једна, трећина. Ни са

земљорадњом не стојимо боље, Жита је у Србији произведено 1867. Ед. » према броју становништва, за 14%, мање но 1847, год. дакле кроз 90 година производња је жита опала за једну седмину.

Ови подаци казују опадање земљорадње и сточарства, наше поглавите економске снаге (индустрија је тек у повоју), у 60-тим годинама. Од тог времена до данас, за последње три деценије, сељак је наш у материјалном погледу још брже опадао. Многи су узроци томе (распадање породечних задруга, исицрпљена природна плодност земље, повећање државних и општинских пореза и приреза, падање цене земаљских производа, јер од 20 година на овамо доносе на јевропску пијацу жито и стоку из других делова „света, па онда два рата и др.) и нећемо овде о њима говорити. Констатујемо само да је резултат тог опадања ово: у Србији данас има више од 209 У, Више од петине сељака, који су остали без земље и својане. Поред тог процента бескућника, врло је велики број пољопривредника, који немају потребне стоке и алата за рад; а исто је такб врло велики број пољопривтедника, који имају тако мало земље, да не могу отуд да издржавају собе и породице своје. То је све резерва, од које зеленаш мало по мало ствара Формалне бескућнике (а хитар је и вредан, Бог да. га поживи, са највећом марљивошћу ради свој посао). Другим речима, брпски сељак брзим корацима иде у пропаст.

Па је ли чудо онда, што и са просветом у маси народа готово никако не стојимо (обично се после школовања заборави писменост) 2 Је ли чудо што је у свакидањем животу овладала корупција, квареж 2 Је ли чудо. што српског сељака на крају 19 столећа не можете ни поредити, у моралном погледу, са оним херојем — шумадинцем, који је у почетку века задивио свет јунсштвом и витештвом —— протерао дахије, славно се борио. неколико година с једном царевином, и на послетку. засновао независну српску државу Је ли чудо што су. карактери тако ретка, биљка у данаппђој Србији 2

Све је то у најтешњој вези са нашим економским опадањем. Ако у просвети хоћете бољитка, ако морал у народу хоћете да подигнете претходно му помозите да се материјално оснажи. Не тражите од неуког сиромаха да купује и чита књиге, не чудите се ако гладан човек краде. -

Земљорадничке задруге по Рајфајзеновом систему, задруге о којима. је реч у књижици којој горе наслов исписасмо, веома су подесно срество за материјално и морално оснажење нашег пољопривредника. Практика је показала да су корисне и да их треба потпомагати. У нашој је земљи прва таква, задруга основана пре пет година, и данас их преко :100 има. Оне. бу издржале оглед у двема неродним годинама (у 1894-оји 1897-ој), када су у селима, где их је било, опасност од глади свели на најмању меру. На набавку спремне и приплодне стоке ове су задруге издале: у 1894 г, преко 12.000 дин., у 1895, — преко 28.000, у 1896, — преко 36.000, У 1897, — преко 63.000 дин. На увођење савршенијих пољопривредних справа издале су у истим годинама: 1000, 4000, 6000, 7000 дин. А. не треба ни помињати, да су својом позајмицом помогле многе сиромахе да. не падну у руке зеленаша.

И с моралног гледишта коривне бе ове задруге. Основицу њихову чини солидарна одговорност задругара (сви за једног и један за све) и по-