Учитељ

«Слине и испод њих њихне основне речи ту су као што треба, дакле потребни примери за анализу речи и за ацстраховање потребних говорних гласова, на своме су месту.»

Каква, је ово увратоломија 274 Мисли ли критичар кад пише, или само

баца фразе да добије више хонорара; — Како се то слаже најпре рећи: „Каква смисла има пивме испод слике 2 а после 19 врста признати да су та писмена (писане речи) на своме месту ! .

Или је критичар толико глуп, па не зна ни сам шта пише, а другог критикује, или је пакосан, Глупо пакосан, па грди и не водећи рачуна шта ће грдити и шта ће нападати. И једно ин друго је ружно, врло ружно ! А још је ружније, што и овако шупље критике прима „Учитељ» без довољне контроле. |

Убеђен у то, да је истинито Спенсерово начело: да је природни метод свакога предмета онај, којим га је човечанство обрадило, ја сам радећи у [ разреду и посматрајући тегобе с којима се с једне стране врши анализа речи на гласове, а с друге стране писање најтежих п најсавршенијих облика (писаних) слова, дошао на мисао: да израдим словарицу, којој је главни задатак растављање речи на гласове. Готово сваки учитељ, који ради у [ разреду, схватио је овако њен задатак. Мени је особито мило, што су ми баш најбољи раденици усмено захваљивали на овој новини. Само · онај, који није знао каква, је то мука била анадиза речи на гласове, док није било моје словарице; само онај, који није хтео или умео радити са словарицом, могао би се сложити са, критичарем. — Јер по пређашњем учењу једна реч могла се анализирати само на ухо. И то се морало неколико пута понављати, што је деци било досадно и апстрактно. А у словарици врши се анализа најпре на ухо, па се за тим знаци (писмена) испод слике прочитају — дакле изврши се анализа. и на око; по том се нацрта реч, те се анализа и синтеза изврше и руком и оком, и на послетку се из лепезе издвоје потребна слова, те се та реч састави из потребних слова и анализа понови на ухо и око.

Колико је овакав рад и занимљивији и милији зна сваки учитељ, који је овако радио. Ну овакав рад (ма како био противан) „најновијим“ диАЗЕТИЧКИМ» и уметодичким> начелима из 48 године) има ослонац у оном пеихолошком правилу, да су сви појмови добивени на више чула јаснији и да се боље и дуже памте.

То је задатак словарице, господо, критичаре и паракритичаре! Ако се он изводи полако, поступно и вешто, ученици ће цртајући поједина слова. (прост, штампан тип) научити готово сва штампана слова и то ће бити узгредна корист, која се словарипом постиже.

Господо критичари! Ја сам тражио природни метод читања и писања. Спенсер каже да, је то онај пут, којим је човечанство ишло у своме развитку. Ја сам се сетио да су прво биле «црте» и «резе,» да су стари народи учили писменост простим цртама и резама. Нису они почели учење са овако савршеним, тешким и лепим облицима писанога слова. КалиграФија је савршенство, до кога се дошло дугим развитком, она је чедо познијих векова. И зато ја нисам пристао, да одмах у почетку читања и писања учим децу најсавршенијим и најтежим облицима слова. Зато сам се послужио иртама и простим и најлакшим типовима слова.