Учитељ

КЊИЖЕВНОСТ 361

озбиљно мисли, да наставници не цртају предмете у почетној настави читања и писања. Застарела је методика, које се он држи. -

Држећи се оног познатог начела: да сваки нервни покрет олакшава другоме покрету, који ће за њим доћи, ја сам се одлучио за цртање у почетку писања, јер се иста црта на много слика понавља е великим иптересом код деце.

А да и критичар поред напада: како ништа нема «несмишљеније», како је ово «дидактичка вратоломија“, и сам увиђа да је цртање лакше и интересантније почетницима види се из овога његовог признања:

«Цртање у почетном разреду могло би наћи своје оправдање са дидактичког гледишта о мнтересантности наставе у опште, као и о вежбању саморадње, али да је оно неки предуслов, неки сопајсјо зле диа поп почетне наставе у читању и писању, то дидактици није познато.»

А којој дидактици није то познато, — Је ли оној од 48 године% —

Верујем, да оној дидактици. коју је прави критичар учио, није о томе ништа познато и дами њему није познато, али свет напредује; стари погледи падају да уступе место млађима и напреднијима. И јесам ли ја за то криво... = . -

Сирома критичар! Пошто је изучио букварску литературу целе Европе, пошто је назвао цртање «вратоломијом», пошто је прочитао старе дидактике, и у њима није нашао ништа о цртању, морао се ослонити на здрав разум, те признати да је цртање унето због «интересантности» и «ба= морадње» !!!

3. Колико је правом критичару жеља да изгрди и нападне мој буквар, види се и по овоме што вели:

«Пошто г. Јовић, још ни до данас нијс издао «Рад са новим букваром», као што је још 1896. год. обећао у напцомени на последњој страници своје Словарице, где је био изложен смисао и намена овог дела. Словарице, то смо принуђени да о његовом циљу нагађамо.»

Прво, ја у словарици нисам ништа обећао, нити у словарици има која било напомена.

Друго, ја сам обећао у: «Припреми» не 1896 већ 1894 год. да ћу израдити рад с Новим Букваром.

Треће, то што сам обећао ја сам и извршио, јер сам еве то унео у «Упутство» за предавање буквара. :

На 71! страни «Упутства» има одељак: «„ХХШ Рад на Словарици.» Да је критичар хтео бити објективан, он би то нашао и прочитао, па не би морао нагађати. А он је то извесно и прочитао, јер спомиње «Упутство», него му је пријатније да нагађа и нагађајући напада, грди и изврће смисао.

4. Колико је угодно критичару што се направио да не разуме задатак словарице, и што је стао на земљиште «нагађања», и колико се он испребапивао и сам себе обрукао, видеће се из овога:

Говорећи о словарици, о сликама и речима испод слика узвикује:

„Шта ће писмена, нанва посла имају писмени знаци у оном делу уџбеника, који је намењен искључиво томе, да се на основу њега деца упознају са суштином гласова као. говорних елемената —- каква смисла има знан (писме) поред ствари (слике) којој је циљ једино то да са својим именом буде ослонац за аџстраховање појма о гласу2»

А после 19 врста вели;