Учитељ

КљЉИЖЕВНОСТ 367

онога, који их је први пут употребио; Је ли их он измислио, или су то речи српекога народа, којима се сваки писац сме послужити и у писању буквара # ;

Са тога гледишта (а оно је коректно) посматрајући ово узимање речи из других буквара није књижевна крађа, није плагијат, само ако је буквар израђен на оригиналној основи, ако није преписан. Не само то, него ја бих замерио свакоме писцу, који би само зарад оригиналности побегао од употребљиване речи и употребио незгоднију, непознатију и ружнију реч за одговарајући глас. И буквар има свој развитак као и све науке и као год што се у другим наукама доцнији писци користе пређашњим радовима научника, тако треба да раде и писци буквара.

Је ли сад јасно критичару и паракритичару да мој буквар и словарица нису «плагијат» % —

Не могу ја, нисам беспослен, да наодговарам на оне приговоре, које је прави критичар иди из неразумевања или из пакости, или зато што воли да „нагађа», смислио и изнео у критици. 5

Јер шта би сваки добар учитељ могао рећи на овакав задатак буквара: «У шрвом делу буквара главно је то, да почетник добије појма о томе, како се гласови бележе писменим знацима, и да облике тих знакова што боље схвати ц утуби.» Зар неће помислити: А читање“ А шчитавање% То ће извесно доћи само од себе, у сну, је лиг —

уМоже се рећи да је г, Јовић прилично срећан био с избором речи, које се читају испод насловних слика» — тако веле критичари.

Дакле није био умешан, паметан, вешт, подобан за писање тих речи, него сретан и то прилично. Сироти конкуренти Јовићеви!! Они су били и стручнији и спремнији, али за то што је Јовић био прилично сретан, он их је победио. : )

А да је то само гола случајност, што је Јовић нашао згодне речи за читање, да је то онако срећна случајност г.г. критичари су'се потрудили да докажу како и оне речи, које су «прилично сретно» употребљене не ваљају. -

Не ваљају им: јова јео, пало сало, чека сека лека, нката нуса купуса, ит.д. А за реченицу трчи срна око трна веле: «чудан Факт! каква ли је вртоглавица снашла бедну срну, те се врти и то баш око трна» Такву сам изреку слушао, није лажна а мени је требала због самогласника р и ја држим да је врло лепа. «

Јер и ако је срна стока, опет она зна зашто трчи око трна (или због траве или се крије) а моји критичари то не знајуг — Исто тако замерају и реченици: из гроца црна крвца врца, коју сам ја опет због самогласника р употребио. То је народна изрека. Има је и у песмама народним. И за њу они веле: «Баш естетична и етична поука безазленом детету!» Шта, наопако, господо критичари! Зар српско «безазлено» дете није видело и не сме видети: да крвца врца!2% Зар не сме видети и није видело кад се коље јагње, прасе и кокош, и кад им из гроца крвца врца. Можете ли од свега тога склонити српско детед И кад му то не можете укратити да гледа на делу, што се толико плашите кад то прочита у буквару #! у -

И ако су критикујући прикривали донекле пакост и хтели се показати објективни, чим су ушли у многе реченице, освојила је пакост и из-

6