Учитељ

ЗАБАВА И ПОУКА ЈА

нпо. Свршена је и куповина куће. Тапија је узета на Јелино име.

Пође и Јела са мном у село. Поред ње заборављао сам на бригу, која ми је, од времена на време, наилазила да ли ћу се моћи ослободити дуга, да ли је добро ово што ја порадих у току те године.

Не прође недеља дана, а од таште добисмо глас да је болесна, па позива Јелу да дође на који дан. Отишла је одмах. И ја сам одлазио сваке недеље. Ташта се жали како је немоћна, нема снаге, а кад остане сама, она сем не диже ив кревета. А са мном неће много ни да разговара, као да је нешто љута на ме. Па и Јела ми нешто

" забринута, чак ми се учини једанпут да је убледела. Цитам је да није што слаба. Није јој, вели, ништа, само је глава чешће боли. Ја је зовем да идемо у село, тамо је ваздух чистији, па ће јој престати главобоља. Не може, вели; да остави матер.

До Божића позивао сам је неколико пута да се врати кући. Ташта ми се једном обрецну на ме:

— Што си је окупио да иде у село 2 Ако ти мораш да седиш тамо, она не мора. Нисам ја њу спремала ва село.

Збуњен сам био, па ништа не умем да мислим, а _камо ли да што рекнем. Најтеже ми је падало што Јела оћути, кад мати даје јасне знаке свога нерасположења према мени.

На Бадњи-дан дођох у варош да проведемо Божић заједно. Купио сам у селу печеницу. Ја кад ти виде ташта моја да нисам донео ништа друго, она цикну:

— Шта си ми донео 2 За једно губаво прасе мислиш да те ја гостим нодељу дана!... Нашао, па вашао!“

Ја се уневверио, окрећем се на Јелу, да видим шта ће она рећи, а Јела се дала у некакав посао, па се пи

"не осврће.“ | |

Прочех неште говорити, благо и тихо. Хтео сам се извинити. Ни сам не знам шта сам говорио. .

Одговор је таштин на то био одлучан:

— Чујеш ти, брајко! Ја ти нисам дала своје дете да се потуца, по селу, него да живи и да ужива. Погле дај се у огледало јеси ли ти прилика њена. Ти си ве из-