Учитељ

СВЕ У СВОЈЕ ВРЕМЕ

_ 399

давао за богата човека, тако су ми сви говорили кад су ме навраћали да дам Јелу за те. А оно је то била лаж, Преварили ву ме да дам оваквог анђела за те... Ти не можеш да издржаваш жену, није ти жена ни. требала. Ја сам родила и одгајила своје дете, па ћу је хранити и и од сада. А ти иди с милим Богом! Нас је Бог доиста,

казнио, кад је допустио да се она назове твоја жена...

Јела оборила главу: плаче.

Звах је да пође са мном. Она не пође.

Вратио сам се пешке у село. Сад сам се тек освестио. Од оноликог повца свога немам ни паре. За непуну годину еве је отишло. Још сам дужан 220 дуката, и половина ми плате увапћена.

ТИиљао сам људе да ме изравнају с таштом, звао сам, преклињао сам Јелу, да дође само да се разговоримо, трчао сам адвокатима, обраћао се властима државним... Ништа није помогло. Јела је имала по утврђеним тапијама две своје куће; ја сам, по својеручној обавези, дуговао 220 дуката.

Повели су и брачну парницу. За три месеца било је све свршено. Она више није носила моје име.

55

— Ви сте, господине, млад човек. Ваља да се користите искуством других. () тога вам и причам како сам ја прошао. Ја сам ва последњих 6—6 година више научио, него што сам свега дотле знао. Ако бе мислите женити, жените бе раније. (ваки посао ваља радити у своје време. И узмите девојку према себи.

Две године је прошло од овога разговора мога с учитељем Николом. Он је премештен, по молби, у место рођења свога. А ја сам, ослањајући се и на његов савет, свио гнездо. Моја Даница ради у једном, ја у другом одељењу. Она је знала историју Николину, па кад јој, у шали, рекнем који пут да ме не остави као Јела Николу, а она ми одшали:

—_ А знаш ли тије ли томе баш Јела крива #

/ | 5 =

.< е » -_--