Учитељ

452 КЊИЖЕВНОСТ

ПЦ Средње школе

нРОЈ упи- | 26 | - БРОЈ - || Ника при | БРОЈ НА= У ВИЛАЈЕТУ САНИХ УЧЕ- Па | У | А ШКОЛА А КРАЈУ ГО- || СТАВНИКА = ДИНЕ | | | 1| Солунском. . . .| 24 748: 10 ваб 7 50 2| Битољском. . . .| 12 | 525 | ам | 4 8 Косовском. . .. ВЕНЕ АВР ИКО ВВВ У ДУ СТЕ 4| Једренском. . , .| 11 261 54 оба 14 5 Цариградском. . . 1 94 — | 8 Свега. . | 59 2028. | 1616 | 180

По тврђењу ове лажне бугарске статистике излази, да је било свега 668 бугарске школе, у којима је било уписаних 85.170 ученика, а од тога броја, да је остало на крају године 28.444 ученика, и да је било 998 учитеља и учитељице.

Али у „лажи је плитко дно“, па се та народна може и овде применити. Бугари еу не само увећавали произвољно број ученика у појединим местима, него су п лажемо износили, да школе постоје у неким местима у којима их никада није било, даби тиме Европи доказали како се Маћедопија духовно с њима ујединила.

Да је то тако, ево најбољега доказа који нам даје г. Веселиновић. Он вели, дау Нерезима, Доњем п Горњем (7лну п Говрљеву у Скопској Кази нема, нити је икада било бугарских школа, а међу тим они наводе, да у та четири села пма 60 ученика бугарских п четири учитеља, па чак ређају и колико је ученика било у појединим разредима. Тако исто непстинито јављају п за број ученика у самоме Скопљу наводећи, да их је било у почетку школ, године 722, а на крају 669 ученика, а сви не само у Скопљу него и даље знају, да их је свега до 300 пи ученика и ученица, дакле више записали 422

У Гостивару у Тетовској кази навели су да имају 54 ученика, а међутим је било свега пет ученика, док је у српској школи било 36.

Даље, навели су да у Дебареком санџаку имају 26 "школа са 1288 ученика у 24 места, а то је неистина. Нека зато послужи овај мали пример: у селу Сељцу близу Галичника наведи су да пмајуу школи 47 ученика, а бидо их свега седам, — Према овоме лако је видети колико су истинити њихови наводи о броју школа у овоме чисто српскоме крају. А да бл им се лаж боље примала, навели су да имају својих школа и у Бродцу, Ничпуру, Мелничанима, Арбелима, Крчиштама и Бањшштама, а у овим најчистијим српским местима нинада није било ниједне бугарске школе, а, и сада иг нема.