Учитељ

КЊИЖЕВНОСТ

588

Навели су да у школи у селу Смољару у Петричкој кази Солунског вилајета имају 30 ученика, а немају више него 10. Тако исто у селу Габрену веле да имају 11 ученика, а немају више од 4, а сада више не. постоји ни школа.

Тако је и у Дорјану, где су навели да имају 225 ученика а немају више од 120, а у селу Владају немају више од 10 учен, а они написали 28.

Исто је иу Кукушу где од 850 ученика праве 471; у Планици од 15 праве 38, у Мутулову од 920, 55. Па не само. то, него они српске школе оглашују за своје, као у селу Боданцу где имају Срби своју школу, они веле да имају 122 ученика.

А да Бугарима не иде добро у Маћедонији, кад што и јесте природно, најбоље се види из оних примера, где народ гони бугарске учитеље из своје средине. Њих су тамошњи Срби истералл из ових места: Бељаковца, Старог Нагорчина, Кокошиња и Градишта у Кужамовској кази. Из Ранковца у Криворечно-Паланачкој жази; пз Маврова, Пожарана и Тајлишта, у Тетовској кази; из Богомила, Нежилова, Рудника и Ораовог Дола у Белешнкој кави ит.д. и т.Д.

Бугари увиђајући своју пропаст, паште се да ма и лажним изношењем покажу свету како је Маћедонија најпреча њима да се да, јер су је они прекрилили својим школама.

Чак толико далеко иду, да под највећом претњом и бојем наређују деци да место молитве певају : :

„Башта ми е Б'лгарин,

Мамата ми Б'лгарка,

Аз см Б'лгарин,

Македонија е 6'лтарска“ (ђ; или у Прилипу што су овоме додавали :

„Крал Марко е Б'лгарин,

Ав см Багарин, - у ђ

И Прилеп е б'лрарски“.(ђ) Ово граничи већ са глупошћу, па ипак им и овај глупи изналазак није помогао, — јер се српске школе нагло отварају и, разуме се бугарске остају празне; јер нема ко да их посећава.

Још само неколико речи о њиховим гимназијама, Као год што су бележили да имају основ. школе онде, где их никада нису имали, тако је исто и са гимназијама, Куманово, Кратово, село Виница у Кумановској кази, Тетово и Дебар, никада нису ни видели бугарске гимназије, а они наводе да их утим местима има. Блажени нишчи духом! Тако исто нема бугарских гимназија ни у Јениџе-Вардару, Дорјану, Струмници, нити селима: Богданцу и СОмоквици, а они ин ту наводе да их имају.

Навели су десет гимпазија више него што имају у Скопском и Солунском Санџаку; п тако од целокупног броја 59 гимназија, коЛико они наводе немају више од 28, и то већином са по два, трп и где-где четири разреда. Па и ученике су као иу основ. школама