Учитељ

454. : ЕЊИЖЕВНОСТ

неистинито увећали. За пример узима г. Веселиновић само 10 места, где су навели 859 ученика више него што имају, а шта би тек било у осталих 18; било би то, да би остала тек једна трећина у ствари.

Из свега досада изнесенога види се, колико су поуздане ове бугарске „Статистике“, и појава ове књижице г. Веселиновићеве штампане и Француским текстом, сузбиће бугарске лагарије на своје право место, и можемо се надати, да ће она учинити повољан п онакав утисак у меродавним круговима п у нас и на страни, какав и заслужује, с тога је најтоплије и О ПО ЈА но својим читатељима, ГИИЕЉОКО УДРУЖЕЊЕ

ТУ САСТАНАК ХУ УЧИТЕЉСВЊВЕ ОВУПШТИНЕ

држан 5. августа 1898 год: пре по дне у дворници Вел. Школе. Председник Скупштине г. Путниковић отвара ову седницу у 83), часа, и напомиње, да записник прошлога састанка није још готов, те зато се не може читати, него ће га председништво као и овај последњи прегледати и оверити. За тим се прелази на даљи дневни ред. — Окупштина то прима. '

Председник преставља госте: г. г. Сретена Апића проф. Учитељске Школе и почасног члана Учитељ. Удружења, пи г. Ранка Џетровића бив. референта за основну наставу. — Скупштина, се ај зва са: живели !...

Председник г. Путниковић стави на дневни ред продужење дебате о извештају Извештајнога Одбора, за тим узима реч па вели: Да би се дебата пзазвана извештајем Извештајнога Одбора — која је минулога састанка само због приличне заоштрености обеју страна, морала бити п прекинута, — овом приликом што сигурније п брже привела крају, налазим за сходно да учиним и сам неколике напомене. — Даље вели да ово чини из чисте другарске дужности, само у интересу општега напретка нашега удружења, далеко и од помисли да кога критикује, а камо ли да кога вређа.

Замера великој разбацаности материјала у органу нашега удружења, која долази од великог броја ситних рубрика и одељака, који су се ове год. често мењали.

Препоручује ма п најкраћи приказ педагошких и помен у библпографији и свих осталих дела што се јављају, с времена на време у нашој иначе епромашној књижевности, како би сваки учитељ могао знати из свог листа, што се год појави у нашој књижевности. Замера јако нашој непажњи према братским учитељством ван Кра-