Учитељ

ТЕОРИЈСКИ РАЗЛОГ ЗА КАЖЊАВАЊЕ. 451

ради“ Реформа социјалне организације у том смислу, да се створе повољни материјални и просветни услови за масу народа — то је Једини лек злу, од кога пати сувремено друштво, то је једино срество за уздигнуће моралнот нивоа и смањење кривичних дела у друштву. Али да се вратимо на свој прави предмет.

Када и код одраслих при вршењу злочина нема увек свесне воље, у смислу како смо то напред објаснили, онда је још у много мањој мери може бити код деце, школских ученика. Управо овде је, слободно можемо тврдити, свесна воља изузетак, а правило је да се кажњива дела врше несмишљено, без свесно разрађеног плана. Другим речима, код школски ученика у врло мало случајева има основа за кривичну одговорност. Само код покварене деце може бити тога, да свесно и намерно врше дело, за које знају да је забрањено и кажњиво. Али — по правилу бар —- деца у основној школи још нису покварена; и ако су почела да се кваре, још има могућности да. се врате на добар пут.

Из горње поставке, као логични закључак, потиче правило, да казну треба веома зитедљиво примењавати код школских ученика, само у крајњем случају, кад су сва друга срества испрпена. Јер деца у школи, за време наставе, чине иступе против дисциплине обично више инстинктивно и случајно, но свесно и"б размишљањем. И не само то. Много пута за те иступе нису толико криви ученици, колико незанимљивост и монотоност наставе. Ово нарочито треба да имају на уму наставници. Увек, пре но што ће да казне ученика, нека претходно размисле: да не буде до њих самих кривице, што ученици не поступају по правилима дисциплинским. И ако ово последње стоји, онда, место да кажњавају ученике, нека дотерују и усавршују свој наставнички рад.

Нико мислимо неће порицати, да је занимљивост наставе веома важна чињеница, која на првом месту утиче

на ђачка грешења против дисциплине у школи, на часу.

Кад наставник уме свој рад да прилагоди дечјем духу, да наставом заинтересује ученике, те да ови ес пажњом прате сваку његову реч и сваки покрет његов, онда ће