Учитељ

482 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

извесно број ученичких погрешака против дисциплине бити мален и незнатан. Али, ако наставнику недостаје умешности да заинтересује ученике, онда нека не тражи

да б ду пажљиви и мирни на часу 16

Дакле на првом месту треба да је настава занимљива. Па ако и поред тога поједини ученици греше (н. пр. нису мирни), а знају да је забрањено и кажњиво оно што чине, онда тек долази кажњавање. Казне треба да су што блаије -— опомена, укор, стајање ван клупе — и да васпитно утичу на ученика.

Место тако опрезно и уздржљиво треба, поступати и при кажњавању ученика за иступе, које учине ван часа, у својим међусобним односима. Претходно ваља пажљиво испитати све што се десило, и ученика окривити у толико, у колико је из ниских побуда и свесно извршио иступ. Казна и у овом случају треба да је што бл жија и да васпитно утиче на ученика — кривца. |

У осталом, по нашем мишљењу, свакој казни у опште треба да је циљ поправка, преваспитање кривца (у колико је то могуће). У најстаријим временими казна је била акт друштвене освете, и ништа више. Али код цивилизованих нарооа мењају се појмови о казни. У нашем добу апсане се све више претварају у школе и радионице. Другим речима, сне више преовлађује. мишљење, да казна, треба, да буде срество за поправку кривца, како би се на тај начин умањили злочини у друштву. И услед тога се реФормишу казнени заводи — ова мучилишта пређашња, уношењем школе и радионице ПРИ бо васпитне заводе.

Али, мора се признати, од свега је тога мала вајда.

Одрасли. кривац већ се развио у извесном правцу, и ту.

се само с тешком муком могу да врше неке поправке, Није тако код деце. Она тек настају да живе, код њих тек почињу да преовлађују ова или она осећања, њихов ум тек почиње да се развија и у том развитку тек почињу да претежу ове или оне интелектуалне особине. И с тога је сасвим природно и појмљиво, што је куди камо лакше васпитно утицати на децу но на одрасле.