Учитељ

= 488 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

ску нервозу, на нашу укоченост и стегу, на нашу школску форму без садржине, била ми је, право да вам кажем, мрека и одвратна, према овако лепој, веселој и слободној природи код слободне и веселе дечице.

— Одите, дечице моја, к мени — рекох им — да разгледамо и да запамтимо, шта се све види са овога нашега брда, Ево, ово брдо, са кога видимо много боље све што се налази око нас и око нашега места зове се Абомо На њему самоме има доста голога стења и камења, као што је, ено оно онде, које је толико велико као читаве највеће куће, а тако је чврсто спојено једно уз друго.

Хајдемо на онај камен онде, са њега-се још боље види!

Погледајте ову страну према сунцу, како је обрасла великом шумом и лепом травицом. Ено, на тој истој страни има и повише винограда на којима успева и роди врло лепо грожђе!

Видите сада ову северну страну брда како је у хладовини и сунце је не обасјава! И ово мало и ониско

жбуње на њој изгледа чисто : жалосно, што га је Бог на то место посадио.

Па гле, послушајте и цвркут веселих птичица на овој јужној страни; али не идите даље по овоме камењару што га сунце пече, радо се на њему сунчају и змије отровнице. Чувајте. их се! :

— Окрените се сада на противну страну! Загледајте добро северну страну брда. Чисто вас језа подилази, кад помивлите на ову силну влагу. Њу сунце никада, не суши; ту се ретко чује цвркут птичица, тек напђете на, по коју жабу или даждевњака!

— Баците поглед још мало даље! Шта видите2 Реку, А широку и дубоку !

- Шта мислите да је оно поред ње, што се шарени као какав лепо изаткани ћилимац, — ивада, ливада ! = Неће бити! Хајдмо овим путићем што се као каква ударена змија вијуга право к реци. Још на први поглед деца, приметише да је то велико блато поред реке; а зеленило на њему, сваковрено биље које налази хране на њему те живи и успева. Неколико