Учитељ

ПЕДАГОШКЕ ИДЕЈЕ 158 507

идеалима ; ако у школама и не уче „свему“, то ипак уче многоме, Ево шта н. пр. изучавају деца (од 6—14 год) у народним школама вароши Филаделфије (у Пенсилванији): енглески језик (као матерњи) аритметику, историју, географију, основне појмове из ботанике, 30ологије, физиологије, елементарну Физику, цртање, сликање и, најзад, у општим цртама Федерални устав Здружених Држава и устав државе Пенсилваније.

Занимљиво је, што Коменски и у латинској школи даје видно место природним наукама, па још саветује да се у млађим разредима већа пажња обрати њима, макар, вели он „да ће се ово пока зати необичним за људе који су одани рутини.“ У осталом, наставни план у Коменсковој латинској школи тако је оригиналан, да би нарочиту расправу о њему требало писати, Ми не узимамо на се овај посао, јер он има више научни него практични интерес. Но, баши из овога што довде рекосмо и наведоемо, јасно су видни принципи, по којима ср Коменски управљао. Чини ми се, да сам доста јасно показао сву величину „идеала“ словенског педагога из ХУП. века, који су у мало држава остварени колико-толико, који се нигде нису потпуно остварили, који се — ах! — много пута неправилно разуму, и, што је најжалосније, који су мало познати и педагозима и друштву у опште.

Нећемо овде говорити ни о системи предавања језике по Коменскоме, ма да је ова тема врло пнтересна, особито у наше дане, кад се тако много времена у данашњим школама даје изучавању језика. Но“ била би грехота не споменути оне завете, које је Коменски оставио учитељима односно поступања с децом ; да говоримо о оној атмосфери у којој бива школско учење.

Да почнемо са школском зградом. „Школа треба да буде пријатно место, споља и изнутра привлачно за посматрање. Унутра она треба да буде светла, чиста соба, свуда около украшена сликама, портретима знатних људи, картама... Око школе треба да је пространо двориште за шетње и игре (које никако не троба кратити деци), и, осем тога, башта, у коју ће се понекад пуштати ученици да уживају у гледању дрвећа, воћа, цвећа и биља.“ Па где су такве школе > Зна се, да су у Швајцарској најраније почели градити красна здања за народне школе, која су још боља била у градовима. За последњих 20 година Француска је потрошила око десет милиона на грађење народних школа, која по селима и мањим градовима, јесу најбоља здања. У Енглеској има школа које су луксузне према пдеалу Коменсковом, но те су школе необично скупе, њих могу зидати само богати људи. Греба напоменути, да се напиопална љубав према Физичким веџбањима показала и у законодавству енглеском, које је у том погледу учинило пеобичне успехе за последњих 30 година. Тамо емо читали, да „у свакој школи мора бити двориште за дечје игре; део оваквог дворишта мора бити покривен... Не може се сматрати као добра она учионица која има ирозоре само на једном дувару... Осем прозора, у учионицама морају

~