Учитељ

| ПЕДАГОШКЕ ИДЕЈЕ И _ 518

штујмо га, најпре, тако што ћемо се бринути дау себи гајпмо ону веру у светлу будућност човечанства коју је он тако много заступао, Не збуњујмо се, као што се није бунио ни Коменски, ако наши погледи долазе у сукоб са јавом живота, и ако изгледа као да наши идеали никад неће бити остварени ...

Џоштујмо Коменскога тиме, што ћемо се побринути да себе просветимо изучавањем његових списа, не би ли се заразили његовим силним одушевљењем према школи, његовим жељама за „побољшањем појединачних и друштвених људских односа“, те да и сами порадимо у корист школе и друштва. Отавимо га себи као пример — истина, као пример недостижни — као човека, који је сав свој живот провео на сопственом просвећивању путем усвајања свих знања онога доба, и на просвећивању најпре свога народа, а за тим и целога човечанства. Сећајмо се тада, с ваквом се готовошћу Коменсми бринуо да разуме и усвоји све што год је важнога нашао у сваком новом или старом раду, који би се односио на питање о коме је размишљао. Он тражи истину свуда. У својим списима он се позива и на Енглеза — „блатородног лорда Верулама“, т. ј. Бекона, п на Италијанца Кампанелу, и на Шпањолца Вивеса, и на Холштинца Раткеа, и чак на несимпатичне му, уошште, многобошце: Платона, Аристотела, Квинтилијана, Цицерона п Виргилија. Побринимо се, да не само усвајамо идеје Коменскове, но угледајући се на великог словенског педагога, изучавамо брижљиво знатне европске реформаторе, Филосое нашега века, као што је то чинио и Коменски у своје доба. Тада нећемо само понављати и буквално разумевати речи нашег великог учитеља, већ ћемо бити у стању и да се удубимо у њихов унутрашњи смисао, и, што је најглавније, умећемо да их поставимо у правилан однос према животним сувременим питањима. Тада ћемо, — и само тада, — моћи, ако усхтемо, правилно испунити Коменеков завет; у томе се више него ма у чему другом оличава истинито поштовање успомене велаких људи. Не дајмо, да се на нас примени прекор, с којим се Господ паш Исус Христос обратио ко нокима његовим ученипима: „А што ме зовете: Господе! Господе! а не извршујете што вам говорим 2" (Лука, УГ. 46).

Пожаревац. | С руског

| Мих. М. Стевановић - УЧИТЕЉ

•

ОВРУЖНИ ШКОЛСКИ ОДБОР

ој.

Ако се погрешке не знају. оне се не могу ни поправљати. И ми смо жељни, да се све слабе стране закона о народним школама што пре уоче, да би се могле уклонити. Овим пружамо један мали прилог, да се види једна осетна слаба страна његова.