Учитељ

522 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ |

имају бар 16 година, а у прве дечаци и девојчице од 18—18 год. Наставни курс у вечерњим школама за „млађе“ ученике обухвата: читање (заједно с историјом Здружених Држава и општом истори-

јом), рачун, писање, географију и књиговодство Наставни курс за

„старије“ ученике обухвата: читање, писање, рачун, писмене саставе, књиговодство, цртање, Фонографију, шивење и кухање. У обе врсте ових школа пак има курсова за странце, којима се треба најпре утврдити у енглеском језику.

ФРАНЦУСКА

Школско и просветно кретање. — У Француској је јавна пажња још непрестано више упућена на средњу школу и вишу наставу, него на основну. У том смислу од интереса је овде саопштити скорашње чланке у једном париском листу, у коме је одличан књижевник А. Боније, свим жаром журналистичкога пера критиковао махне Француског образовања, живо истичући оне поправке, које би те махне отклониле. „Да ли се ми, пише он, бринемо довољно о телесном развитку наших питомаца у лицејима2“) Да ли су она два часа, која се у недељу посвећују гимнастици, и кратке паузе одмора, за које се ученици врте по уском дворишту, довољна накнада за умор од духовног напрезања, које производе часови наставе и рада Кад се упореде наши слабуњави гимназисти или наши изнурени ђаци с Факултета с енглеском школском омладином, и с њиховим ђацима с универзитета оксфордског нли кембриџског, и види, како енглески питомци употребљавају своје после подне на крикет или Фусбал (шгра), кад се посматра, како енглеска омладина има развијене удове, широке груди и т. Д.: то се човек с правом мора питати, да, ли телесној кржљавости наше омладине није крив можда и сам интернатски начин живота наших школаг — Испит зрелости, бедни

· циљ, коме тежи наша омладина, изгледа, да постају све више по-

следњи и једини циљ наше наставе. Коким правом и за какав циљ троши он снату наших ученика и наставника2 Зар није могућна п бојазан, да ће се тиме код омладине створити утилитарни дух најниже врсте. Ово би било у толико горе, у колико је мања практична корист од овог испита и знања, које се њиме тражи. — Треба ли задржати грчки и латински» Ово питање мора се без оклевања,

· одлучити. Оно је од особите важности, кад се узме на ум, да се

већ од првих гимназијских разреда па непрестано даље готово половина часова употребљава на ове старе језике. Да ли је пак доказано, да су ова два језика језици, који заиста образују, и да су латинска и грчка вежбања у превођењу важнија од сваког другог школског вежбања мишљења» — Па и новији језици се не уче тако, како би требало. Јавна је тајна, да млад матурант не може говорити ни немачки ни енглески.

- %) Као што је познато, Француски лицеји дају и основно (у нижим) и средње обравовање (у вишим радовима).