Учитељ

н. пр. у војену академију (у Сен-бпру), у политехничку школу, ну колико је она подесна као основа за ове стручне школе. При том се нарочито циља на то, да се подсеку крила приватним заводима. (нарочито манастирским школама, које стоје под управом калуђерских или свештеничких лица и одбора), који такође упућују евоје питомце у горе поменуте заводе. По писцу, за цело није за државу ласкаво то, што у њеним гимназијама стално опада број ђака и што обично имају тек по неколико стотина питомаца, (често само 200 до 300) у место 2000, по колико би требало да имају с обзиром на локаде. Па и ово мало, што их је ту, управо је ту због великих благодејања и повластица, које држава обилно даје, и што их махом даје, и што их махом материјални разлози (као децу из спротнијих сталежа) ту упућују. Међу тим баш у томе и лежи опасност 'више наставе, срачунате и удешене не за оне, који ће се у животу имати ослањати једино па своје знање и своје искуство, већ за аристократску децу, која и без тога могу пролизити у свету. „У демо: кратској држави је дакле само узалудан труд хтети усрећавати радничку децу, ученике, који ће доцније од свога рада живети, ученим образовањем, које не даје спрему за живот.“ И ма да држава троши огромне суме на то, да новим установама, новим заводима, уздигне ниво образовања, то ипак, што чине имућније класе; „Оне шиљу своју децу у манастирске школе, у којима она сад добијају много горе образовање него и код негдашњих језупта и него, у државним заводима.“ При том, писац наставља, на крају крајева сву ту невољу производи ипак много тражена матурантска диплома. .

"Противу ове дипломе и овог испита живо је устао и познати

— академичар, Ернест Лавис, на једном јавном скупу у Сартону. Идеал

би био, рекао је он, са свим укинути тај испит. Али пошто би се многи поплашили од тако радикалне реформе, онда треба тежити да се он бар замени само неким сведочанеством о школовању, које би се сведочанство добијало много мање напрезања и замора, него што је то при данашњем испиту зрелости у Француској.

ж

Одбор Француског друштва за вишу наставу (Зостеће Фепвејепетасић зпрбгјецг) одлучио је у својој седници од 12 јула пр, год., да предузме припреме за састанак једног међународног конгреса за великошколеку (Факултетеку) наставу у 1900 години. Утврђен је већ и програм, али у главном. Саветовање и дебата биће о том, које уредбе п реформе треба увести у пнтересу универзитетских ђака, говориће се о просвећивању народа, о упиверзитетском образовању учитеља за народне школе, за средње и велике школе и т. д.

ХОЛАНДИЈА

Закон о обавезнај мастави. Обавезна настава, још није у овој земљи потпуно изведена. 1 Јануара 1897 било је још на 60000 деце,