Учитељ

| об бо |ко ој

ЗАБАВА И ПОУКА

И, зар је онда чудо, што је млади добриловски учитељ Ива почео да. очајава.

По целу је недељу дана сам са ђацима. Од људи или ће наврнути ко, или неће. 'Тек недељом, или свечаником Види се с људима, који дођу цркви на молитву.

Ко није живео сеоским усамљеним животом, тај не зна шта је самоћа, .

Још да Иви није било његове виолине, много би теже ту самоћу подносио. А овако, узме њу, седне крај прозора, па пусти срцу на вољу. Звуци њени разлегали су бе далеко, дадеко кроз тиху и нему ноћ. Ива је свирао од срца, али која је вајда кад не беше близу срца које би га чуло, које би ове божанствене звуке разумело!.. Та и Рај без Еве, не беше прави Рај. Али је Иви и тако годило. То му је бар за неколико тренутака разгалило душу његову.

По некад би, четвртком, недељом или празником по подне, отишао и до села. Некада у Сунчаник а некада у Руменике. |

У Руменикама био је и сеоски дућан, те би тамо ишао, кад би имао шта да пазари, а иначе је радије ишао у Сунчаник.

Дућан у Руменикама имао је свога дућанџију газда Тешу. Дућанџија је имао дућанџинку Макрену, а обоје су имали ћерку Дафину. Дафина је била већ презрела девојка. Најволела је да говори о удаји и имала је страст да се заљубљује. Доста је пута Ива, кад пође у Руменике, па му падне на ум оно торокање намоловане ДаФине и њене мајке Макрене, окренуо са свим на девету страну.

Не треба већ да кажем, да је се ДаФина до ушију заљубила у Иву. Опази ли само њега да иде, да се распадне сирота спремајући се и удешавајући се, да само лешна изгледа. Набели и нарумени оно лице, па личи на оне слике, што се лепе на медене колаче.

Докле се ДаФина спрема, дотле је мати јој већ изишла у дућан и развезла разговор са Ивом.