Учитељ

ДОБРИЛОВСКИ УЧИТЕЉ 56

Чим се дете роди, поша га кроз прозор продаде једноме сељаку за цванцик. 'ТГо је чула да се ваља од једне старе жене, па тако и урадила. А кум опет, пошто је била продана, даде јој име Продана.

Што је руменило ружи, што је роса мирисноме цвећу, што су крила. тици ластавици, што је сунце белу дану. то је Продана, била старим родитељима.

Гајише је и одгајише је!... И ено је данас, већ стасала за удају.

Вредна као пчелица, хитра као веверица, умешна у сваком послу, одменила је у тешким пословима своју остарелу мајку. Имала је и златне руке.

Ива је чешће ишао попиној кући. Али, од првога дана кад је њу видео, њему је срце некако чудновато закуцало. А и она би се, баш је Ива то приметио, увек заруменила, кад би он дошао.

Једном приликом затече је Ива саму у дворишту где нешто послује.

— Радиш ли2 пита је он, а срце му куца, те га чисто страх да и она нечује.

— Ето, господине Иво !

Он застаде. |

— Па ти баш увек радиш 2

— Мора се, послови су, рече она.

— А зар не сустанеш>

— Несмем да сустанем, рече она, благо се насмеши и погледа га оним црним очима. ;

Тај га поглед занесе. Он је узе за руку. Она се запламти у лицу. Срце јој заигра у грудима. Она саже главу и гледаше у земљу. Груди јој се бурно надимаху и таласаху.

Постојаше тако неколико тренутака. Ива први прекиде ћутање.

— Продо !...

Она полако подиже главу. У очима јој се светлиле сузе.

Зар ти не видиш, зар ти не осећаш да те ја волим.