Учитељ

ДОБРИЛОВСКИ УЧИТЕЉ 595

— Чујем синак!

— Не могу више трпети. Не могу више на ко носити оно, што сам ти требао још пре казати

и му се беше запламтило као да је у грозници.

Попа се уозбиљи. |

— Ја љубим твоју. Продану !... Ја је љубим!...

На те речи старачко лице попино пребледи.

= Шта..га...а рече дијете !... Једва промуца попа. И ти то мени у очи велиш !... Зар сам те за то примао у кућу 2!.. рече попа загушљивим главом, а телом је сав. дрхтао.

Па.... попо.... поче Ива преплашено.

— Ћути, ћути!.. Зар се тако поштује свештеничка кућа 2... Зар се тако цени со и хлеб“!..

— Али, попо, ја....

— Нећу да те НИ Нећу да ми ништа говориш! То је непоштено.... 'То је грешно!..,

Ту попа одукну. Сувом руком превуче преко старачког збрчканог лица. Онда полако, али гласом који је дрхтао настави. ,

Од данас те више не познајем. Моја је кућа од данас за тебе затворена!...

То рече, окрете леђа и оде.

Ива је стајао као громом поражен, нем и непомичан. Никако није могао себи доћи од изненађења. Мало по мало тек му је свитало пред очима. Он у мислима поче да претура све редом шта је и како је било. Није могао да појми толику љутњу старога попе... Та он га је тако. волео. Он га је толико пута сином називао! А сад, на једаншут, да га не познаје! И због чега све то Због тога што му се исповедио да воли Продану ! Па зар је то грехе Зар је то нешто срамно и стидног Зар то није и сам Бог благословио7!...

Глава му је бучила. У ушима му је тутњило као да су сва звона у његовој глави лупала. Он се скрушен епусти на столицу.

УЧИТЕЉ | о