Учитељ

542 ПРОСВЕТНИ ЗАПИСНИК

Шта више, опазићемо, да се у млогим школама, млога школска, правила никако и не примењују при школском раду. Сматрају их наставници, као неке ситнице, па с тога и не обраћају пажњу на њих !

Ова питања, која мислим, овде ставити, наситурно ће их млоги рачунати у школске ситнице. Али, и ако су ситнице, опет су врдо важна школска питања. Јер, од млогих ситница, више пута зависи и цео рад и напредак једне школе. — Од ситница постају крупвице!

Ова питања тичу се највише рада п дисциплине школске.

Познато је педагошко правило: да мора бити најпре реда п дисциплине у свакој школи, па после рада, итек после овог и неког напретка. — Без овога нека се нико не нада добром успеху.

(ва правила, која ћу овде изнети, кад се тачно врше, она млого утичу на моралну, васпитну и здравствену страну ученика.

Да не бих још говорио о томе у опште, ево одмах износим та питања:

|, Како треба деца да држе руке, кад седе у нлупи, за време, докле наставник предајер — Да љи треба, да држе положене руне ЊљЉи прекрштене на клуим у иљи скрштене на прсима

2, Како треба ђаци да држе руке. кад говоре задатак # — Треба ли. да их држе прекрштене на прсима, или опружене ни за се, или положене на клупи

3 Тако исто: како треба да држе руке, кад говоре молитву; т. ј. треба љи да иг држе снрштене на прсима, или скрштене ма пуану или опружене ни за све:

4, Треба ли да устају Ђаци и онда над читају читанку, или седећи да је читају 2

5. Треба љи за свако питање, да. сви ученици дижу руке, па # онда. кад се ве пита: „Ко зна“:

6, Кано треба дизати руке и колико високо јер се виђа у невим школама, да чак и устају ђаци, а негде се протежу и извијају — Негде се виђа чак и то, кад се постави опште питање, „ко зна“» а оно се покрене цела школа као неки талас и чују се гласови: „ја знам, ја знам“ 2

7, При читању дешава се често, да ђак пореша нену реч, а њељови за другови опомињу са: „није тако“ >

Ваља ли овог

8, Како треба ђаци да улазе у школу и нако треба да излазе

Видео сам у неким школама, да кад удари звонце, улази се у школу без реда; јурну сви и грабе се који ће пре на место да стигне, где се дешавају немиле појаве и диже се прашина. Тако исто, кад се пуштају на одмор или иначе, груну сви од једном из клупе и појуре на врата, где се више пута и заглаве. При излазу велика. граја, лупњава и трчање.

Грех је где се овако ради.