Учитељ

474. РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

зорно, ле нема, нити ће бити оних резултата, које ми у. доцнијем њиховом раду очекујемо с правом од њих.

— За рад треба воље, треба одушевљења, и он се ради

из чисте љубави и преданости, а никако под морање и силом. Све што се силом ради показује ништавне резултате, и онда је природно указан пут којим треба ићи, да бисмо створили повољне погодбе за напредак школе наше. Учитеље није тешко задовољити; они су и малим задовољни, и онда ће они бити и одговорни за свој рад, и што је главно, с правом се мора од њих тражити и јачи и издржљивији рад него данас када имају само дужности.

До сада је почетна плата учитељима износила 800 дин. после сваке 4 године добијали су три повишице по 250 дин. а три по 300 дин. и долазили до највеће плате 9450 дин. после 35 год. Учитељ, који би ислужио пуних 35 година, добио би по пређ. закону из државне касе 61.150 дин. а по новом закону о народним школама добио би свега 55.150 дин., мање, дакле, равних 6.000 дин. а то је читав капитал за једнога учитеља. Па је ли то право; је ли то умесно одузимати нам крваво зарађену зараду — Још горе су у томе погледу прошле учитељице. И њима је још смањена плата тиме, што оне не могу већу плату добити од 2.250 дин. ма да су оне, које су се затекле у служби, добиле право на већу плату старим законом, и биле изједначене са учитељима. И њихове повишице мање су него што су биле у староме закону.

Па кад томе додамо и несразмерно велики губитак у смањивању станарине, онда је у овом погледу још горе, за 50 дин. у Београду а за 30—85 у окр. местима, није могуће набавити ни приближно здрав и угодан стан, а о' огреву и да не говоримо. Сад учитељи морају из својих и иначе оскудних срестава да доплаћују за стани огрев. Ово није могуће издржати, те зато и скрећемо пажњу на ову осетну неправду која је учитељима учињена, да би се између осталих измена и ова учинила.

Кад се све ове ствари правилно процене видеће се, како смо ми учитељи много изгубили.

Код овако јаснога губитка који смо претрпели, надамо се да ће се ипак позвани осетити дужним, да се у-