Учитељ

с =: о

РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

остане само родољубиви покушај неких педагога наших, али би и сам тај покушај био од велике штете, ако би наши економи и Финансисте стекли уверење, да сада имају мање посла и бриге о подизању благостања путем привреде и индустрије! Ми одмах признајемо да се слажемо с оном економском теоријом која каже: да су бесмислени покушаји да се створи нека школска система, која би заменила организацију рада, и, да се производан рад може научити у довољној мери само у радионици која је за то одређена и нема другиг задатака, а осн. школа у томе погледу лишена је свих срестава и олакшица.

Ништа није чудније него како се наши педагози који заступају Ручни рад ухвате за поједине изреке о раду страних мислилаца, од којих су многи наглашавали рад и вредноћу и због телеснот развића а против ошштег ленствовања по школама, којему је узрок недовољно кретање (и садање) седење по затвореним и загушљивим учионицама. Још је имало неколико узрока, који су произвели питање Ручнога рада. Осем оних који су кушали да тиме реше економско питање, и оних, који су то истицали као потребу за развитак тела и воље к раду, развијена Фаорична индустрија у неким земљама нагонила је људе на мисао, да покушају још за рана с децом разне послове, било у забавиштима или иначе, како би рано стигла за привређивање и спремала се за ужасну борбу, — борбу за тлеб. На послетку, једни су хтели да само пресаде ц

школом рашире самоникло занимање ситнијим радовила које

на докољици а услед немодниг околности клиљатскиг рад, становници, као што је у Швајцарској и Шведској, а то је опет слично нашој српској домаћој привреди и индустрији, којој се особита пажња поклања у зимње доба.

Ко тражи чиниоце напретка и васпитања у самоме животу народном а не у страним, силом створеним економеко-педагошким теоријама, тај ће се сложити ес оним

а ача ве аса а ањо као ан

а во