Учитељ

РУЧНИ РАД И ПОЉСКА ПРИВРЕДА У ОРНОВНОЈ школи 587

првим мишљењем : да Ручни рад мора доћи само у толико, колико ће пеопжодно бити да се у деце развије рођена тежња за радом, и не прекида, се та привредна % друштвена потреба са ступањем у школу, нашта се п данас родитељи с правом жале. А свака школа без великих жртава може васпитаницима наћи толико занимања. Увођење Ручног рада у оном смислу како се у нас данас претставља заиста, је учење заната, па макар колико се трудили да се тај занатски характер неутралише чистим побудама и уживањем у раду (а не и у материјалној добити). Систем овај или ће бити, занатски а он нема смисла у школи, или ће бити играчка дечја на рачун тотовине која ће се за те играчке, материјал ч алате издати, пи то бар Уз издатака отићи ће у стране земље. А оваку „економију“ наше родољубље осуђује, јер нас је туђинштина и сувише поплавила. У осталом, кад би се увођењем Ручнога рада и могла „индустрија“ покренути, настала би велика збрка као последица неорганизованог рада, и од сувишка снаге радне, којој друштво не би могло дати задовољења. Но, ово нас одводи на друго поље, а дотле смо баш и хтели, да би показали како не треба чиниоце живота друштвеног посматрати засебно, јер таква једностраност даје само много узалудних покушаја...

Хоће ли заступници Ручног рада индустрију и производњу 2 Наравно, то никако неће порећи. То хоћемо п ми, јер то захтева начело наше културне борбе за опетанак, које је опет начело наше националне самосталности. Разлика је само та: што ми стављамо држави у задатак, стављамо у дужност онима који се брину о Финанској и економској политици нашој, да што пре пораде на организацији рада и производње у свима гранама својим према начелу „поделе рада“. Таква организација добивала би за своје чланове нараштај, кога би школа довољно утврдила у писмености тако потребној за свакога и све радње,