Учитељ

РУЧНИ РАД И ПОЉСКА ПРИВРЕДА У основној школи 591

пак питање не треба решавати без Ручног рада, помоћу којега би се тај најнижи слој друштвени подизао из моралне низине, да од малена срасте с њим тежња за животом помоћу поштенога рада. Али, у тој мери осн. школа не може Ручни рад на себе примити а да не напусти глану задаћу коју друштво не може да накнади. Ко посматра само зидове школске као оквир васпитања, међу којима се по вољи дотерују деца по калупима друштвених потраживања, већ у још већој мери и друге чиниоце природине идруштвене, он ће се сагласити с нама и порадити на истакнутим начелима. У противноме и на нашим вратима закуцаће данашње патолошко стање друштвено модернога запада, и никакве забране и законске мере неће нам помоћи, јер се тиме не могу изменити навике и страсти на чијем су утврђењу усред незгодних друштвених прилика деловала неколика покољења... Ово нека буде опомена, али опомена — за времена...

Можемо се још запитати: је ли недостатак осн. школе само тај, што у њу није унесен Ручни рад као засебан предмет» Кад би само тај био лако би га накнадили, али недостатака има и сувише. Ово мора бити јасно свакоме ко је о ствари више размишљао, и ко се не да завести привидним и тренутним успесима. Не мислимо овде ићи даље у овоме правцу, већ само истичемо Факат: да основна школа није далеко отишла од т. зв. „старе школе“, те ни данас не врши своју главну задаћу како ваља, а као да ће главни узрок томе бити, што се од ње много тражило и тражи, те онда није у стању, да да ни оно што заиста она, и нико други не може дати. И данас наша осн. школа жељно очекује измене како у погледу онога што се учи, тако и у самоме облику и начину предавања. Јер ко би нам год тврдио: да је данас у школи заступљен рационални начин