Учитељ

590 · Е РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Другим речима то значи: да је учење заната (Р. рада) У школама срество, да се образује „цео човек“, т. ј. да се поститне „хармонија“, или развиће „свих душевних и телесних сила“ човекових, а то је и сувише! Таква Формула васпитања, којом би се бар приближно постизали тако сјајни резултати, на срећу, још није пронађена! Једностраност је свуда општа, и донекле врло потребна црта...

За Ручни рад ми би нашим родољубивим педагозима препоручили оволико заузимања: по градовима, где деца имају мање прилике за кретање, да се телесном развићу поклони овобита пажња, а то је први основ за познији напредан рад. Даље, могу се и неки ситнији послови предузимати, али уз материјалну помоћ општина, било у радионицама или баштама, и то само колико да се прекрати једнострано умно развиће и деца привикну раду. Но овде је једна велика незгода коју не уочавају приврженици Ручног рада. По градовима иду махом у школу деца највиших и средњих класа, а њихни су родитељи у већини кадри да сами покажу пут у животу својој деци“) А деца најнижих класа поред свега остављена су сама себи. ИМ какве последице морају наступити од оваквих разноликих путева живота Зар се неће овако на једној страни образовати благостање и напредак умни и морални, а на другој страни нараштај, или боље рећи сталеж, који ће заВидно гледати на све оно, што је у рукама срећнијих, те ће још потпомогнут неббразовањем и злим навикама за! грозити целоме друштву, као што је на западу данас2 Све је ово јасно и очигледно! Опасти друштво од образовања таквога сталежа, треба да је велика брига и званичне државе, и појединих корпорација и општина, То

#) У истини највиша класа слабо би се увек користила својим производним радом, слично ономе, што никаква смисла није имао рад Луја ХУГ. у његовој ковачници... Шта више, ако би ко био добар ковач, евакако би морао бити рђав правник...