Учитељ
ЗНАЧАЈ ДОМОВИНЕ 595
ледени север, или пешчану пустињу и никаква рајска лепота не може ти тако срце испунити као слика домовине:
Отаџбино мајко мила,
Сласти овог света !
У теби се моја душа
К'о у рају шета. Тако је дакле жудња за домовином (отаџбином, завичајем) стара колико и човечанство и свуда, куда је судбина човека понела, прати га жудња за местом рођења ; свуда на пространој божјој земљи важи као највећа несрећа немати своје домовине, умрети у туђини.
Од куда ове љубави према домовини, од куда овог јаког осећања за местом детињства, које тиња у грудима сваког човека 2 Који су то снажни утицаји домаће, земљишта % народа на дух људски, који су то осећање створили“
Чим човек дође на свет, одмах навали домаћа природа е њеним становништвом хиљадама надражаја на њетова чула и, хотећи да уђе у њих, куца на врата дечје душе. Душа пак одговара на те надражаје осећајима и представама. Она усваја спољашњи свет опажајући исти. Предмети и личности, које упознаје у богатој, шареној разноликости, огледају се у његовом духу. Са сваког излета и шетње дете доноси гомилу нових, интересантних представа. То је време кад човек највише прима (перцепише), т. ј. опажајући ехвата и испитује своју околину, време, када домовина испуњује његову душу и снабдева оним чулним посматрањима и елементима представа, које чине основ свога доцнијег образовања. Никад више не преживљује време у коме би толико новога примао, јер је овде сваки дан догађај. — Али ове прве, многобројне представе, које даје домовина, уједно су и најјаче и најживље. Оне морају такве бити због тога, што домовина непрекидно даје прилика за обнављање и учвршћивање њихово. К томе долази и ванредна примљивост надражаја,
•