Учитељ

КАКО СЕ ИЗВОДИ ДАНАС ОСНОВА 34 НОВИ БУКВАР 607

дотле су друга двојица ову последњу, Т. ј. синтезу из „Уводних веџбања“ — скоро са свим избацили.“)

Из овога се види да је у прве двојице заступљен метод, који је само природна последица хипотезе са које се и полази, т. ј. аналистичко-синтетички, при чем се анализом има да постигне први, а синтезом други део истакнуте сврхе, — док је у друге двојице искључиво аналитички...

Предмет наше дискусије биће онај прва, дакле аналитичкосинтетички, пошто је искучиво аналитички метод, ван свакога, спора, много назаднији. Он, као што се лако прозрети може, не репрезентује собом у довољној мери ни саму тежњу за одговарање оном главном напред истакнутом а модерном захтеву за читање, те би смо могли и недотипати га се, али ми ово учинисмо, па ћемону

будуће чинити где год за сходно нађемо, само ради што боље потпуности. Кад се анализом говорних целина, речи — хоће у исто време да да и појам о говорним елементима — гласовима, што је неоспорно и права жеља аналитичко-синтетичког, па донекле зар и самог искључиво аналитичког метода, — онда се истом у почетку ове тако важне партије, остављају почетницима две одвећ велике тешкоће, које јој н дају карактер потпуне несавладљивости на путу чисто методичком. — Једна је од њих у природи саме анализе, а друга — у тежњи да се гласови до којих се овом дошло аперципују и добро упамте, јер је само на основу јасних појмова о говорним елементима и моруће успешно извођење оне главне а потоње радње.

Како је пак анализа сама по себи толико тешка, да је у самом почетку за ум дечји и скроз неприступачна, то у почетку овога рада не може бити речи ни о каквој перцепцији — аперцепцију да већ и не спомињемо, — па следствено ни о каквом успешном извођењу синтезе, те верне пратилице анализине, којој ова п служи само као

_ претеча.

Да је анализа опет по природи својој тако непојмљива ехва-

тању дечјем поимају и аутори наших упустава““); иначе не би могли

#) Оно десетак примера, извршене винтеве у Јовића (два Миодраговићева да већ и не спомињемо) при онаком стању ствари и на онакав начин, и не заслу жују да се и о њима води рачун, јер се њима у ствари ништа и не постиже.

#) Ово важи за г,г. Вукићевића и Чутурила. — Јовић пак и г. Миодраговић чине изузетак, јер обојица, а нарочито последњи од њих неостварљивим претпоставкама, које се провлаче кроз поступке њихне, само вешто прикривају тежину анализе. Али да је ово проста теориска варка, не треба држимо нарочито ни наглашавати. |