Учитељ

читајући га, може нас подстаћи да порадимо, "да се учине и у нашим програмима потребне измене и допуне.

2. Вететкипееп хит пабшКкипаНећев Пубегмеће поглавито је приказ књига од Е. Зеујегб-а; Гле АтђенаКипде за дег УМојке- пад аПре. тетеп Тот И пртавећте, Писац је изнео краћи преглед мишљења о циљу, избору, распореду, обради и плану из природних наука, у колико се ове уче и у народним школама. Препоручујући Беугетћ-ову књигу и упоређујући гледиште овога са 0. 7у. Веуег-овим, Јипее-овим и др. а сва опет доводећи у тесну везу са принципима, Хербартовим, писац ипак, сасвим умесно, вели да ће се за дефинитивно решење горњих питања морати још неко време чекати. А она ће се решити, кад се претходно сложе теоретичари у погледу циља, васпитања, јер се тек онда може судити о вредности појединих наставних предмета, о избору градива и обради истог.

Чланак је пун интереса за сваког васпитача, а не само за природњаке, како би се у први мах помислилдо,

„8 Паз Зећштевећ т Вшеагјећ није никаква. теоријска расправа. са неколико омањих напомена изнесен је преглед данашњег уређења школа у Бугарској на основу званичних планова и програма; Писац је (Бугарин) хтео и да похвали школе у својој земљи, ап да замери у колико налази да у школама има погрешног по његовом уверењу; ту је узрок што су му се и против воље омакле по

' неке недоследности. Тако се у почетку (стр. 41) вели да „већ 1870 г. налазимо свуда добро уређене школе и то не само у градовима, него и по селима“, а већ на стр. 80 читамо, да и данас још у Бугарској има учитеља, којима није место у школи. Ако је прво истинито, није ово друго, а ако је друго (што ми верујемо), није прво. У осталом за нас је од вредности упознати се са школама, и школским приликама у Бугарској, па ћемо овај реферат саопштити и српским читаоцима у изводу, а он је за то подесан и добар.

(НАСТАВИЋЕ СЕ) Љ. М. Протић

Споменан, књига за децу, друга књига, прибрали 1 Лазаревић и Д. Ј. Соколовић. Београд. 1898.

~

У нас расте број књига и књижица за децу. Оптимисте се томе радују, јер сматрају то као напредак. Ми се на против томе не радујемо много, јер је мало ваљаног, па нам је утолико милије, кад у прираштају списа из дечје литературе нађемо бар понешто п бар у неколико доброг.

У добре дечје књиге убрајамо и ову. У њој су седамнаест чланчића, и то: шест песама, три причице, један путопис, један животопис, један опис места, два описа животиња, напослетку је реч о Друштву Краљ Дечански, неколико загонетки и један рачунеки задатак.