Учитељ

књижевност _651

Аиз дет рададодзсћеп Џпуегз 415 зеттпаг 21 Јепа, асћђев Не, ћегаасетеђеп уоп Ргофеввот БОт. У. Вћет. Тапсепхајла, Уемас уоп Негшапп Веуег Ф 9обћле.. 1899. Ртејз 2 т. 50 РЕ.

» »

О Божићу 1896 г. прославио је педагошки семинар у Јени десетогодишњицу свога живота под управом проф. Рајна. Био је то дан свечан и радостан, прво за сами завод, а друго и лично за његовог директора. Завод је (пили боље: чланови семинара) имао да у мислима пређе кратку прошлост испуњену озбиљним радом, што је дело, у првом реду, самог директора, који је створио читаву војску педагошких раденика, Хербартоваца, у свима културним државама, Европе, па чак и Америке и Азије. А директор је имао и леп дар од својих негдашњих ученика, јер су му тога дана поднели седму свеску Амз5 дел радасосласћеп Џлуетеш авепитпаг као продужење ранијих, које је издао сам он. Радост је могла бити много већа него сам дар, јер је он могао видети, да га ученици нису заборавили, него да и даље уз њега стоје, управо са њим, и то са истим одушевљењем, као и док заједно беху, кад их увођаше у науку великог Философа и педагога Хербарта.

Далеко би нас одвело, кад бисмо хтели приказивати свих осам Досадашњих свезака, које су ипак само у неколико израз живота и рада самога завода. Ограничавамо се зато само на осму свеску, која је истом угледала света. А да је баш прикажемо и нашим читаоцима, тера нас и један специјални разлог: што у њој имају два прилога и од два Србина.

» >

Књига има два дела: у првом је директоров предговор, девет расправа п расправица, а у другом су: продужење списка чланова семинара, преглед о посети семинара од зимеког семестра 1895/96 па до летњег 1898., листа разредних учитеља, списак неких радова појединих чланова педагошког семинара. На крају је план зграде у којој је сад завод а својина је његова.

Прилози у првом делу не стоје ни у каквој органској вези, они су огледи, по којима се ипак може да суди да рад у заводу има целине, да се о свему мисли и све ради што иде у прилог усавршавања педагошке теорије и праксе.

У првом чланку, Хи: Већалд тле Фег Ргорћефеп та дег Уојкавећше, говори се да је потребно обрађивати и пророке у настави из веронауке, и да из овог дела треба изабрати оно што има највеће вредности: оно што је за поједине пророке и њихову науку карактеристично, и да сваког пророка треба обрађивати, као засебну методичку јединицу. По свршетку обрађеног градива дошао би кратак преглед о значају пророка уопште, Чланак овај, нема сумње, има и за нас вредности, тим пре, што је несумњиво да избор градива из веронауке у нашим школама није као што би требао да је;