Учитељ

650 КЊИЖЕВНОСТ

су надражаји треперење немарљиве материје, т. зе, етра, и то трансверзално треперење, т. ј. такво које је управно на правац простирања зрака, Дођу ли сад такви нокрети у додир са нашим оком, они пролазе кроз средине овога што светлост преламају —- рожњачу, водљикаву и стакласту течност, сочивицу — до мрежњаче — ретинс — на којој је разгранат живац за вид и ту овај узбуде. Ож продужи ово узбуђено стање даље до централног органа п тамо остане осећај светлости.

На светлосном осећају разликујемо двоје: 1. боју, 2. јачину светлости. Боја зависи од дужине таласа и преламања трепетавог кретања. Јачина од висине тога кретања или амплитуде:

Осећаји боје могу се најчистије посматрати, кад се сунчана светлост разложи призмом на своје делове. Тако добивени спектар садржи, као што је познато, црвену, рујеву, жуту, зелену, плаву и љубичасту боју. Ове боје прелазе сукцесивно једна у другу п љуби– часто се ближи опет црвеноме., Отуда спектар можемо представити кругом који стоји отворен код црвеног и љубичастог, али уметне ли се још пурпурна ту, дакле смешана боја од црвеног и љубичастог, то ће се круг потпуно затворити. Осећај црвенога постаје треперењем најдужег таласа а најмањег преламања, а осећај љубичастог треперењем најкраћих таласа а највећег преламања. Спектралне боје су просте. фомољене или засићене боје, оне садрже зраке само истог преламања, И док граница код тонова лежи између 16: и 40 жиљада треперења у сенунди, дотле је ома код боја између 400 ц 800 билиона треперења у секунди, од чеа овај мањи број припада црвеном а већи љубичастом. Осциловање ноје леожи испод или изнад ове границе, наше оно не познаје; спектар прелази на оба своја нраја у тамно. Све остале боје које нису добивене разлагањем сунчеве светлости, већ на други који начин, рецимо обојеним стаклом или обојеним пигментом, састоје се из зрака различитог преламања, о чему се можемо уверити разлагањем истих призмом. Према свима простим или спектралним бојама не влада једнака осетљивост за промену тона у боје. Она је највећа према жутом и плавом, мања код зеленог, а знатно опада према црвеној, неранџастој и љубичастој. Ово се може представити кругом од боја тако да жутој и плавој припадне највећи део кружног лука, зеленој мањи, а осталим бојама најмањи, што нам означени круг то оцртава: (овде долази нацрт тога круга).

Мали круг у средини означава бело. Тим је се хтело означити, да све спектралне боје заједно помешане дају осећај белог.

(НАСТАВИЋЕ СЕ) Миленко Марковић, про.