Учитељ

758. КЊИЖЕВНОСТ

Противник педатошких величина и ауторитета, г. Недић не пристаје да се основне школе наше уређују, по њиховим мислима, нити по угледу на школе у других народа. Дохвата се пређашњих програма из појединих предмета који се уче у основни. школи, налазећи у њима много непотребнота а сувишнога. Место оваквих; штетних, школа г Недић хоће да се уведу корисне народне школе.

Могао је г. Недић допста слушати овакве разговоре од некаквих депутата; има људи који и данас не дају од воље децу своју у школу; има општина, које се не старају о својим школама. Па опет је све ово недовољно, п сувише мало да се из,тога може извести закључак: народ наш не мари за школу, школа му није потребна, него је отвара само из моде. Ово је тврђење сасвим погрешно. Много, много више примера може се навести, из којих би сеи г, Недић уверио, да је мишљење нашега народа о школи сасвим друкчије од тврђења г. Недићева. Наш народ и даје децу у школу, и стара, се 0 школи, и с поносом гледа на школу. Задовољан и са онолико писмености колико му дете изнети може из школе, наш сељак даје сина у школу „да не остане слеп код очију“. Није ретка задружна кућа, из које иде по пет ђака у школу. И пре него што се изрекло на хартији да је основна настава обавезна, било је школа пуних ђака, било је у школи деце из села која су по 2—8 часа удаљена од школе, До Министарства Просвете може бити није одјекнуло, те г. Недић није могао ни чути, како често инокосни сиромашни родитељи протестују што се њихова деца не уписују у школу. Ја сам, као ревизор, много пута морао донекле попустити молбама школсвих одборника, да наредим дасеу! разр. упише колико је могућно већи број ђака, јер веле одборници да не могу да се бране од родитеља, којима деца не буду примљена у школу. Има родитеља, који не имајући мушке деце дорасле за школу, дају женско дете, само да имају у кући кога писменога. Многе су сеоске школе тако снабдевене намештајем и училима, као у појединим већим варошима. Није мален број школа, у којима је на крају године онолико ђака, колико их је уписано у почетку школске године. У многим школама није школски одбор казнио ни једнота родитеља, јер су деца уредно походила школу.

Зар ово нису јачи докази да наш народ цени школу, да радо школује своју децу, да се у нас не отварају школе из моде.

Није 1 ИЕ први који јавно тврди да од школоване деце излазе, с малим изузетком, најгори људи и да од њих патимо ери. Такав се глас доста пута чуо и у другим државама. И ово је миш“ љење сасвим погрешно.