Учитељ

чините, кад туђе свинче дође у ваше двориште 2... Ми трчимо те та одјуримо!... А ако имате псар! — Онда натуткамо њега!... Ко зна како се тутка псето2!... Овако: ссс,б,,е, — рећи ће бар један“) — Добро, ти си се сетио. Знате ли сад сви како се тутка псетоР!... Дете као туткајте сви!... Вичу: Сб6,6,С,С.... Де ти сам!.. Ко уме краће, да не отеже много 2... Још краће !... Још!... Још... док се не дође до једнога: с. Дете сад сви тако кратко !... Још једном !.., Ти сам!... Сад сви отегнуто!... Кратко !... Ти сам!... Кад се тако виче... Тутните још једном сви 2...

Ко зна шта је то кад ревнемо! ср — Мислим да ће се наћи неко, ко ће рећи: глас. Не буде ли пак, онда ћу питати: Да није рече!.. да што није... Да није реченица 2!... За што 2... Да шта јер |... Ако и сад нико не погоди, онда ћу их утишати и казати да слушају, па обратити пажњу на први звук који буде допро. Деси ли се пак случајно „мртва тишина“ ја ћу се користити ударом звонцета или лупом ма чим и мао што (као ногом о под, редом о сто, штд.), и одмах о том звуку повести разговор. Ну ако им и ту стану описно одговарати (на пример: чуди смо како лупаш), онда ћу им сам рећи, да је то што чују глас, јер би ме иначе стало „више дара него масло“. |

Било да се оним иреким или овим обилазним, оволишним путем дође до свести да је: с — глас, опда ћу наставити овако: Редите сви: То је глас!... Ти сам!.. Дакле: с није ни реченица ни реч, него глас. Шта смо онда научили 21... Који смо глас научили... Ти! — Реците га сви још једном али отегнуто 1 Боратко Отегнуто !... Кратко 2!... Шта је то што сте рекли 2!... Кад се чује... Који се глас чује кад се тутка псето 2. Реците га сви још једном да не заборавимо! — Добро! Ми сад научисмо један глас, и то глас: «. — Седите сада овако па пазите, сад ћемо учити други.

и у предњем случајуу тек после задовољно — добивеног одговора пођох даље,

држећи се одатле строго поступка саме припрема. — Како пак у даљем току и преко очекивања, добих врло лако — као што после дознах. баш од једнога понављача, — и важни одговор да је: с глас, то сам бе вратио у школу с учени“

пима, тек онда, пошто је на пољу изведено и давање појма о гласу: о, те смо у “ учионици после речи „правили“.

жу Глас: с чује се и кад змија или гуска сеикће, те би се и ови моменти могли узети за полазну тачку у местима где се тако нетуткају пби, али би сва како много боље било да се оваки скроз згодни примери путем подражавања одомаће свуда. А ово је могуће па и доста лако......

ар е-аае