Учитељ

је кућу и платио је за дрвенарију 2 динара, за столарски посао » динара, за камен у динара, за креч и песак 2 динара, за руке мајсторима ж динара. За време грађења он је сам хранио мајсторе, и сем готовог новца за. руке,потрошио Па на њих у храни: # кгр. брашна, у кгр. меса, 2 кгр. пасуља, по кгр. сланине, т ктр. ракије. Брашно је куповао по ђ динара сто килограма, месо је плаћао ј динара по килотраму, пасуља и сланине имао је у кући и није то рачунао шта га стаје; ракију је куповао и плаћао килограм (М. литар) р динара... итд. итд.“ И тако је једнако продужавао. Напуни се табла цифрама и нема где више да се пише. Док још није било ни постављено питање о ономе шта се тражи у задатку, ја изађох из такта и подвикнух ученику: Бришт то; то није никакав задатак !

И дан дањи се кајем што га нисам пустио да преврне таблу, те да видим чуда ради шта би на послетку било од овог задатка.

По свршеном испиту наредио сам био овоме учитељу да ми овај задатак лепо на чисто препише, и да ми га донесе или пошље у оближњу школу, где ћу ја бити на мепиту. Али ми он није ову поруку извршио и моје га очи нису више никако ни виделе....

И ови оваки учитељи све су ђаци учитељске школе. Овај последњи је из нишке учитељске школе, и то из последњих година њенога живота....

Оваким појавима требало је још раније у очи погледати, и бар покушати да се они отклоне и да се настава правилним путем упути,

Учитељска школа, требало је да разбије ову тмину и ове „глубине“, и да нас упути једним савременим, модерним путем. На жалост, она то није учинила од свога почетка па све до данас! И данас ћете наћи препарација, учитељских кандидата, у којима о циљу ни помена нема, и у којима се циљ питањима развија. Ја бих вам могао.