Учитељ

ОБУЧАВАЊЕ СЛАБО ОБДАРЕНЕ ДЕЦЕ А 291

ученог савета, у свом наставном плану четвороразредне школе за слабоумну децу, вели: „Успех, који се овом школом постиже, побудио је многе родитеље да на њу гледају са већим поштовањем. Родитељи су радо слали чак и ону децу, која су старија од 14 година, а било је ђака од 16, па чак и од 11 година“. На другом пак месту вели: „Са задовољством може се рећи, да се такве предрасуде, односно тих школа, јављају, у последње време, само у појединим случајевима, али ипак не у тако јаком облику, као пре.“

Образовању слабоумне деце главни је циљ да их упозна са главнијим истинама хришћанске вере, да васпита у њима морална и религиозна осећања, и да их оспособи да могу сама себи зарађивати хлеб. Родитељи томе обично придају већи значај; они веле да њихова деца, поред свих својих недостатака толико усвоје истине вере, да су у стању чак и конФирмовати (да их потврђују доказима). Да би се деци омилио рад и истоме привикла, труде се да у деце развију извесну живост окретност — вежбањем њихове физичке снаге, дајући им при том потребна знања, која ће доцније да им послуже при изучавању ма каквог заната.

Да би се тај циљ постигао постоје тројаки заводи: пансионати, школе п разреди. Школа последњег типа (рагреди) јесте нижи ступањ и отвара се у мањим местима или у појединим квартовима већих градова. У разредима се уче сви слабоумни, без обзира на узраст и способност. По томе је предавање у тим разредима и сувише теретан посао ; учитељ мора свима ученицима да указује извесну помоћ, да у сваком детету развије оно, што му недостаје а међу тим разред се дели кат-кад на толико одељења, колико је деце у њему. Чак и онда кад је број ђака испод 25, као у Елберферду, општи успех ни из далека

не одговара труду учитељевом. С тога се разреди за сла41 %