Учитељ

. о ВАЖНОСТИ МЕТЕОРОЛОГИЈЕ И МЕТЕОРОЛОШКИХ СТАЦИЈА · 808

се и самим овим поводом радујем, што ми је пало у део да на овом збору о самој Метеорологији говорим.

И ако сам проговорио о огромној важности метеоролошких установа, о смеру Метеорологије у целини, о интересовању целовулног образованог света и посебице наше државе за подизање што гушће метеоролошке мреже, ипак налазим, да све ово још није довољно, да вас сама Метеорологија запнтересује ; право интересовање за њу осетићете тек онда, кад се будете мало у дубину њену спустили. Ну пошто се све метеоролошке појаве оснивају на Физичким законима, а Метеорологија је управо примена физике на објашњење атмосферских појава, те с тога сваки посматрач метеоролошке стације, да би са интересовањем радио, мора, поред вештине руковања , потребним справама, пре свега да је добро познат бар у најглавнијим цртама са одељцима из Физике који Метеорологија за основу служе, — то ми је сад намера, да поједине главније метеоролошке појаве са физичког гледишта објасним, као и да ради побуђивања што јачег интересовања. по могућству наведем битне користи од тачних посматрања појединих метеоролошких појава.

Међу најважнијим редовним метеоролошким посматрањима прво место заузима посматрање температуре, јер је промена топлоте у атмосфери први узрок и последњи резултат осталих метеоролошких појава ; она је најглавнији услов за одредбу клихе. Извор целокупне топлоте на земљи је сунце; сунце разашиље своје топлотне зраке на све стране, а земља прима преко дан један део сунчеве топлоте: а преко ноћ је зрачењем предаје васиони. Целокупна количина, сунчеве топлоте коју земља годишње прими, толика је, да је у стању да истопи 30 м. дебелу ледену кору, кад би ова целу земљину површину покрила. Што сунчеви зраци стрмије гађају површину, то ће на њу већа количина топлоте пасти; отуд је топлота већа што је сунце ближе зениту, дакле лети највећа, зими најмања ; или што је место површине земљине ближе полутару, другим речма, што је место мање земљописне ширине. Ну ово није потпуно освештано правило. Тако код нас лето није најтоплије 9. Јуна кад је сунце најближе зениту, него обично у Јулу; азима је најхладнија обично у Јануару (ове године у Фебруару), а не 9. Децембра кад је сунце најудаљеније од зенита. Исто тако на полутару не мора да је најтоплије, а на стожерима да је најладније. У Аерици је највећа припека у пешчаним бескишним пустињама Сахаре и Калахари које нису на полутару (где може у песку јаје да се обари), а на афричком полутару је због бујне вегетације и тропских киша у главном много мање припеке но тамо; на острву Јави је врло пријатна при-