Учитељ

пбихолошко РАЗВИЋЕ ПОЈМА „ЈА“ 805

ПСИХОЛОШКО РАЗВИЋЕ ПОЈМА „ЈА“

од Х. Хефдинга

Са духовним видом бива оно исто што и са телесним: од почетка свога он је управљен на спољни свет. Око схвата спољне предмете, схвата њихову боју и облик и тек вештачким обилажењима долази, да погледа саму себе и да посматра шта се налази у његовој унутрашњости.

Наш непосредни природни живот тече нам у чулним опажањима и фантазији, а никако у субјективној рефлексији. То је тако већ удешено да је човек већ практичар, пре него што је и постао теоретичар. Његова. срећа или несрећа баш се и условљава, тиме, што човек може да се заборави, бавећи се о спољном свету. Троматрање живота човековог и животињског; проматрање биља и плодова; проматрање кретања небеских телеса ит.д. — све су то у борби за опстанак далеко важнији предмети, него што су са мопосматрање, Тек на вишем ступњу културнога савршенства, може да буде изречена она заповест: „познај себе самога“ и тим да се отвори пут непосредном психолошком проматрању...

Спољашњи свет даје први, основни материјал за образовање свести.

Када дакле, нови круг представа, у које се човек уживљује, т. ј. када прве представе, у које човек улази, имају своје елементе у спољашњој природи, онда настаје питање: како и на који то начин бива, да ми уопште долазимо до какве разлике између нашега бопственога „ја“ и предмета, који су изван нас,

По свој прилици први почетак свеснога живота, 1. ј. живота, свести, може се ставити пре рођења, пре појаве на свет. Наравно нежни организам ту је још одвојен од спољњега света; неки од чулних утисака — а то су вид, слух и воњање — постају могућни и способни за примчивост тек после рођења, а чулни осећаји (осећаји укуса, пипања и покретања) одељују се свакако од општег осећања, вегетабилног задовољства и непријатности; али то одвајање је у почетку свом врло неразговетно, тамно и иде врло ла гано. (Свакако, ми претпостављамо, да су сва искуства, што их је организам учинио или добио пре рођења, управљена, једино на, то, да створе и образују први основ свети о спољашњем свету.

УЧИТЕЉ 48