Учитељ
с
0 ВАЖНОСТИ МЕТЕОРОЛОГИЈЕ 8
сведеног на ниво морски, зове се изобара. Сваком месту одговара по једна изобара, а суседне су изобаре међусобни упоредне. Узмимо две суседне изобаре; међу њима влада разлика у вазд. притиску, а том разликом је већ поремећена равнотежа у густини ваздушној тако, да: ће се ваздух са изобаре већег притиска кретати ка изобари мањег. притиска, те тако је овом разликом условљен правац и јачина ветра. Разлика у ваздушном притиску за две изобаре удаљене за јединицу дужине, н. пр. за ! км. или миљу, зове зе градиент. Од величине градиента зависи јачина ветра, при највећим нашим бурама градиент износи, за раздаљину од 1 геогр- миље, 0,2 до 0,8 мм, а при тропским орканима 0.8 до 1 мм. барометарске висине. Замислите какве су то Финесе у природи, да разлика у сведеним барометарским висинама од само 0,2 мм. — за два места, удаљена за два сата хода, условљава већ постанак буре; онда само из овога разлога треба да нам је јасно, да се на посматрање барометра најпрецизнија пажња обратити мора, тако, да-су у даном времену прочитане и сведене барометарске висине чак на стоте делове милиметра тачне, јер би у противном случају посматрања била по све погрешна и неупотребљива.
Од тачног посматрања барометра имамо ове користи: 1) Из барометарске висине можемо у свако доба тачно израчунати вазд. нритивак на јединицу површине, јер је на основу Торичелијева огледа, вазд. притисак једнак тежини вертикалног живиног стуба, ком је основа дана површина, а висина сама барометарска висина; ако је ба рометарска висина, 760 мм. (а оволика је средња годишња бар. висина на морској површини), онда је вазд. притисак при нули Цел. на квадр. сантиметар · 1,083 Кгр.; при ма којој другој висини може се притисак простом сразмером израчунати. 2) Из једновремено прочитаних и на нулу Целп. сведених бар. висина двају оближњих меета. различних висина, може се израчунати висинска разлика оба места. 8) Ако се жива у барометру нагло пење, онда очекујемо лепо време; а ако се нагло спушта, онда се надајмо кнши или јаком ветру. Нагло епуштање барометра долази обично од југозападних ветрова, који, долазећи од мора, засићени паром и загрејани проузрокују, да се. ваздух разреди и градиент нарасте, а у исто доба да се у горњим слојевима згусну облаци и падне киша ; обратно, суви североисточни ветрови, прелазећи преко хладнијег копна, суше и разлађују ваздух, због чега се ваздух згусне и време пролепшава. 4) Из редовних тачних барометарских посматрања целокупне светске метеоролошке мреже, могу се изнаћи изобаре и градиенти, као први основи за изналажење закона ветрова.